Бугарска православна црква и верници обележавају данас Велике задушнице као знак сећања на све преминуле. Велике задушнице увек падају у суботу, пред Месне покладе, седам дана пре почетка Великог поста. Упркос томе што се ове задушнице зову Велике, према Цркви, подједнако су битни сви задушни дани на које се молитвама и паљењем свећа сећамо својих упокојених. Није случајно што задушнице падају у суботу која симболизује полагање Исуса Христа у гроб. Тим поводом организују се богослужења посвећена упокојенима јер је Спаситељ дан уочи Васкрсења, који се увек обележава у недељу, провео у гробу.

Стога се на Задушнице не раде кућни послови да бисмо се у потпуности посветили и са захвалношћу присетили умрлих сродника и пријатеља.

На дан задушница иде се у цркву где се служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе посећује се гробље.

Поред куваног жита, на трпези се обавезно нађу хлеб и вино као симбол Тела и Крви Исуса Христа. Свештеник прекађује трпезу тамјаном, након чега закрсти жито, одломи парче хлеба и прелије вином.

У молитви учествују сви свештеници у храму и читају имена покојника која су верници пре службе уписали.

На тај дан се посећују и уређују гробови, обавља се парастос или помен, освећује се жито, свештеник прекађује и прелива вином гроб, пале се свећа за покој душа умрлих.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова