„Где има греха, али и покајања, ту има и опроштаја“ гласи стара изрека коју Бугари и дан данас користе. Црква је прописала посебне дане који су посвећени праштању греха, увреда и неспоразума. Најбитнији међу њима је Сиропусна недеља, у народу позната и као Прочка, Сирна недеља (Сирница) или Беле покладе.
У последњу недељу пред почетак Великог поста млади обавезно обилазе родитеље и старију родбину и траже опрост да могу часно да започну пост. Увече, пре него што седну за празнични сто, још једном се изводи ритуал опраштања. Млађи чланови породице целивају руку старијим и траже од њих опроштај уз речи: „Опрости ми!,“ на што старији чланови одговарају: „Господ да опрости! Нека ти је просто!“
У домаћинствима се традиционално припрема богата мрсна гозба, нарочито бели мрс. Сиропусна недеља је последњи дан када се једу сир, јаја, маслац пошто се те намирнице неће конзумирати док траје Велики пост.
После вечере следило је „ламкање," односно гатање јаја. Домаћин би узео ољуштено кувано јаје, парче сира или беле алве, увезао га црвеним кончићем, а потом везао за греду на плафону. Затим сви би сели у круг око стола и тако би кренуло ламкање јаја. У неким деловима Бугарске вежу се јаје, сир и угљен. Затим се руком окреће јаје које виси увезено у конац, а свако од присутних покушава да га ухвати и загризе. Све се то врши без помоћи руку. Веровало се да ће оног који успе први да ухвати зубима јаје или угљен током целе године пратити нарочита срећа.
Фотографиjе: БГНЕСДревни центар Банског чува историју овог нашег прелепог планинског града, који је последњих деценија познат пре свега као планинско одмаралиште и фестивалски центар. Али је град познат и по храму Свете Тројице – једном од највећих хришћанских храмова..
Данашњи празник – Вазнесење Господње, који је у народу познатији као Спасовдан, доноси двоструку радост живописном старопланинском селу Бов, смештеном изнад клисуре реке Искар. То је и слава села које ће је обележити литургијом и свечаним..
Ове године се навршава 160 година од рођења једног од највећих задужбинара и добротвора града Пловдива – индустријалца Димитра Петрова Кудоглуа. Кудоглу је рођен 1862. године у околини Ксантија, на североистоку Грчке, у породици трговца..