„Бугарска, засада, ни на који начин није директно угрожена, као што и сами можемо да видимо, ствари су мирне. Али сви плаћамо цену због огромног ризика на глобалним берзама,“ овако је Лачезар Богданов, главни економиста Института за тржишну економију, прокоментарисао вртоглави раст цена енергената. По његовим речима, бугарских инвестиција у Русији готово нема, а извоз Бугарске у Русију у 2021. износи нешто испод пола милијарде евра.

Али ће Украјина платити знатну већу цену, рекао је Богданов за Радио Бугарску и додао:

„Нанета је огромна материјална штета многим украјинским градовима, дакле, проблеми се не односе само на отежану трговину и прекид производног процеса, већ су оштећени инфраструктура, зграде и други објекти које, након што буде потписан мир, треба да се обнове, што је огроман трошак за државу.“

Лачезар Богданов је навео да се ефекат санкција већ осећа у руском финансијском систему, а то неминовно утиче и на руски бизнис и грађане – од драматичног пада вредности рубље до забране изношења девиза из Русије.

Хоће ли санкције Русији реорганизовати националне привреде и какав ће бити њихов утицај на трговинске односе између Русије и Европе?

„Што се тиче нафте и гаса, Европа је зависна од Русије, пре свега од руског гаса. Али је чак и та зависност ЕУ у погледу руског гаса ове зиме забележила пад и износи 27-28%, што је за око 12% мање него пре пар година.

Гледано са руске стране – руска привреда се увелико ослања на извоз, односно тровинску размену са европским земљама. Могућности алтернативе природном гасу је мало. Чак и Кина нема капацитета за пренос. Али имати само једног купца није добро, јер се у томе крије политички ризик за Русију.“

Који су ризици за бугарску привреду? Сведоци смо наглог раста цена природног гаса, нафте. Да ли се спекушиле са ратом у Украјини?

„Испоруке руског гаса Европи, засада, нису обустављене. Наравно, то је политичко решење. Цена нафте „брент“ скочила је на свим берзама, док је цена руске нафте „урал“ пала због одбијања многих европских клијената да купују руске енергенте. Глобалне берзе код израде калкулације цена узимају у обзир ескалацију ситуације у Украјини, увођење строжих санкција и могућност потпуног обустављања испорука гаса Европи. Све то утиче на раст цена. Ако се нађе решење у скорије време, мислим да ћемо бити сведоци обрнутог процеса.“

Хоће ли руска агресија на Украјину имати утицаја на бугарски туризам?

„Руски и украјински туристи током последњих година чине између 3% и 8% од укупног броја туриста у земљи. Или, две земље годишње имају отприлике 6,5% до 8% удела у туристичком промету Бугарске. Ковид криза је ионако смањила број руских туриста. Дакле, сектор туризма је већ поднео један удар. Последица ће бити, али морамо бити реалисти и немојмо заборавити да они чине тек 10% укупног броја страних туриста у земљи.“

Од почетка рата је Украјину напустило око 1,5 млн људи. Закључно са 7. мартом 2022, у Бугарску је ушло 38.000 држављана Украјине, за преко 60% избеглица Бугарска је транзитна земља, њихов циљ су друге земље ЕУ. Да ли је Бугарска спремна да прими тај огроман за њене могућности број људи?

„Овде се суочавамо са својеврсним парадоксом. Пословне организације већ неколико година траже начине за једноставнији пријем и запошљавање држављана трећих земаља. Украјина је једна од земаља чији су грађани на нашем тржишту рада. Сад смо у ситуацији кад украјинске избеглице долазе у Бугарску, али наша земља још није спремна, чак и након што је ЕУ донела одлуку о давању привременог боравка и дозволу за рад странцима. Наше институције још увек нису спремне. Потребно је да се веома брзо реорганизује рад администрације и свих институција које могу, а и треба да омогуће људима који беже од рата да пронађу посао и постану део бугарске привреде.“

Према стручњацима, укупан ефекат кризе ће у средњерочном и дугорочном периоду бити знатно већи. На шта се конкретно мисли под тим?

„Рат је представио својеврсну цену безбедности. Ми у Европи живимо у убеђењу да је безбедност датост и не треба трошити новац на одбрану. С друге стране, исто то је важило и за енергетску зависност од једног добављача. За Бугарску је од посебне важности да се што пре заврши изградња гасне интерконекције са Грчком како бисмо добили алтернативан извор гаса. Ово нам је хитно потребно,“ рекао је Лачезар Богданов, главни економиста Института за тржишну економију. 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: БГНЕС