Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Црква Св. 40 мученика амблематична за бугарску историју

Средњовековни храм је подигнут и осликан по вољи бугарског цара Ивана Асена ІІ, у част његове велике победе над Теодором Комнином у бици код Клокотнице 9. марта 1230. г.

7
Фотографија: РИМ Велико Трново

Амблематична црква Св. 40 мученика у Великом Трнову чува драгоцена сведочанства о величини наших средњовековних владара. Међу њима су колоне кана Омуртага (815-831) и цара Ивана Асена ІІ (1190-1241) са чувеним натписом у 13 редова, којим се на бугарском језику проглашава велика победа Бугара код Клокотнице.


Током археолошких истраживања храма пронађени су гробови цара Калојана (1197-1207), цара Ивана Асена II и његове супруге Ане Марије. „Иван Асен II је један од највећих бугарских владара, јер је за време његове владавине Бугарска имала излаз на три мора и била је велико царство на Балкану“, рекао је др Иван Царов, директор Регионалног историјског музеја у Великом Трнову. Када се вратио из победоносног рата, владар је решио да је заиста светих 40 мученика било на његовој страни и подржало његову војску. „Из тог разлога, ова црква је постала главна црква престонице Трнова. Средином XIII века око храма је основан царски манастир „Велика Лавра".


„Црква је опстала као манастирска до XV века, када ју је османски владар претворио у џамију и била је џамија све до почетка XIX века. Најзанимљивије је то да су у храму сахрањивали бугарске цареве из династије Асеневаца, бугарске царице и најближе рођаке припадника те династије. Нажалост, када је црква претворена у џамију, сви ти гробови су уништени. Данас је очувано мало артефаката. Али најзанимљивији је гроб бугарског цара Калојана, заједно са његовим чувеним прстеном са печатом. Ово је једини царев гроб из средњовековља који можемо додирнути. Јер је други царев гроб – онај великог цара Самуила на острву Св. Ахил у Грчкој“ – прича др Иван Царов.

За време земљотреса 1327. године  храм је порушен скоро до темеља. Међутим, у XIV веку је обновљен, након чега је више пута преуређиван.  Упркос превртљивостима времена, храм Св. 40 мученика чува драгоцене  реликвије везане за традицију Трновске уметничке школе која је имала велики утицај на развој бугарског сликарства све до XVII века.  Очувани су поједини фрагменти календара са сликама, највероватније из друге половине XIII века.


Црква Св. 40 мученика повезана је са још једним значајним догађајем у бугарској историји. 22. септембра 1908. године кнез Фердинанд је у њеном дворишту манифестом прогласио независност Бугарске након петовековне османске владавине.

Црква је обновљена почетком XXI века – наставља причу др Царов.– У 2005. години, након рестаурације која је потрајала 30 година, она је поново отворила врата за посетиоце. Сваке године обележавање празника Великог Трнова /22. марта/ почиње управо од ове цркве а наставља се на брежуљку Царевец. Тамо се изводе и хришћански ритуали – све у свему, реч је о веома занимљивом и посећеном месту.“

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: РИМ Велико Трново



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

На локалитету Хераклеја Синтика пронађена још једна римска статуа

Бугарски археолози пронашли су још једну статуу у канализацији античког града Хераклеја Синтика. Данас, око 11.00 часова, археолози из екипе проф. Људмила Вагалинског пронашли су још један мермерни кип у близини места где је у јулу о.г. откривена..

објављено 20.9.24. 12.18

Почињу прва свеобухватнија археолошка истраживања трачког комплекса Бегликташ

Трачко светилиште Бегликташ налази се 5 км од града Приморског и једно је од бројних занимљивих знаменитости у региону где се могу видети и мноштво добро очуваних долмена, који се везују за погребне ритуале трачких племена. У ствари, у питању су гробнице..

објављено 16.9.24. 12.05

Навршило се 100 година од освећења Патријаршијске катедрале Светог Александра Невског

Пре тачно 100 година, 12. септембра 1924, почело је освећење храма Светог Александра Невског у Софији, који је по идеји бугарског политичара и друштвеног радника Петка Каравелова изграђен "у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од..

објављено 12.9.24. 11.44