24. маја, према традицији из доба нашег националног препорода, ма где се у свету налазили, Бугари увек нађу начина да изразе поштовање према раду Светих Ћирила и Методија. Радио Бугарска вас данас води у Солун, у родни град словенских првоучитеља, у којем постоји безброј знаменитости, али су неке директно везане за Ћирила и Методија и вреди их видети.
Да бисмо уронили у атмосферу из житија Светог Константина-Ћирила Филозофа и Светог Методија довољно је за почетак да се попнемо до старе цитаделе града, која се налази у најнеосвојивијем североисточном делу тврђаве. Нажалост, у новије време утврђење је било и политички затвор, али је и даље очуван средњовековни дух места.
На улазу, изнад врата, дочекује нас прелепа мермерна плоча на којој је приказана лавица која доји младунче. Композиција и сиже снажно подсећају на фигуре са средњовековних камених пластика које су пронађене у близини бугарског града Старе Загоре.
Велика сличност примећује се и код сижеа са два пауна. Иако су током векова подигнуте нове зграде, кад уђемо у двориште замка одмах стичемо представу о месту у којем су Методије и његов млађи брат Ћирило одрасли. Њихов отац Лав (Леон) је био помоћних управника града те је његова породица сигурно живела у цитадели. И његови синови су рођени ту 815. и 827. године.
Двојица синова Лава и Марије су можда крштени у Христа у најомиљенијем храму у граду који је посвећен Светом Димитрију Солунском – Чудотворцу. И мада је данашња базилика потпуно обновљена после великог пожара 1919. године, олтар и баптистеријум старог храма нису погођени и још увек се налазе у крипти испод новог олтара.
У близини цркве налазе се агора и бивша пијаца Солуна. Сигурно је да су управо овде, још као деца, браћа чула словенски језик. У житију Светог Методија пише да је ромејски цар, када их је послао у Морвску да проповедају на разумљивом језику, рекао: "Чујеш ли Философе, ове речи? Други овога и учинити не може осим тебе. Дакле, на ти много дарова, и узми брата свога игумана Методија, те иди! Јер обојица сте Солуњани, а Солуњани сви чисто говоре словенски."
Тријумфална капија цара Галерија у близини Солунског универзитета данас је многима омиљено место за састанке. Године 311. у Сердици је Галерије издао први Едикт о толеранцији хришћанства, пре свог наследника цара Константина Великог. Можда је и зато капија опстала, а испод њеног свода пролазили су и творци словенске писмености.
Свакако, величанствени, дубоки и мирни лучки залив другог по значају града Византијског царства није се значајно променио од IX века. Овде су некада, као и данас, стизали роба и људи из целог Медитерана, што је допринело да света браћа Ћирило и Методије имају отворен поглед на свет и да буду отворени према свим народима.
Данас се у Солуну може видети и један од најзанимљивијих споменика заштитницима Европе Ћирилу и Методију. Уместо тродимензионалних бронзаних фигура, браћа су овековечена на постаменту који симболизује фолију старог рукописа. Приказани су у стилу византијског мозаика.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: Иво Иванов
Институт за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и перспективе“ поводом обележавања 100. годишњице Уставотворног конгреса Организације избеглица из..
На данашњи дан пре 104 године Западне покрајине су присаједињене Србији. Анексија је извршена у складу с Нејским мировним споразумом, којим је окончан Први светски рат. У периоду између 6. и 8. новембра 1920. године, српске јединице окупирале су делове..
Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је испорука муниције и других материјала немачким војним јединицама које су се у том тренутку налазиле на..