Ове године се навршава 160 година од рођења једног од највећих задужбинара и добротвора града Пловдива – индустријалца Димитра Петрова Кудоглуа.
Кудоглу је рођен 1862. године у околини Ксантија, на североистоку Грчке, у породици трговца дуваном. Касније је Димитар наследио породични посао и постао један од најутицајнијих трговаца у Пловдиву. То му је омогућило да издваја велике износе новца за реализацију бројних добротворних идеја. Својим суграђанима завештао је неколико складишта дувана. Одлуком Народног собрања су месечне закупнине за коришћење складишта преусмераване за потребе Дома добротворства и народног здравља у Пловдиву. Дом је смештен у згради некадашњег хотела „Цар Симеон,“ коју је Кудоглу уступио општини. У склопу Дома је 1927. године са радом почео Диспанзер за лечење туберкулозе и дечјих болести. До 1944. године, када су фондација и диспанзер затворени, износ новца који је током година донирао достигао је скоро 22 млн евра.
На иницијативу наследника индустријалца и Општине Пловдив донета је одлука о поновном подизању споменика Димитру Кудоглу, који је до 1949. године био у градском парку „Цар Симеонова башта.“
Више појединости о оснивању Дома добротворства и народног здравља у Пловдиву, као и о немилој судбини складишта дувана у том граду можете да сазнате из прилога Нели Панајотове и Дарине Григорове „Опожарена култура Пловдива.“
Фотографиje: архива
„Кад дечак постане мушкарац...” Ово је назив изложбе у оквиру које Национални етнографски музеј подсећа на живот у касарни током „оних 45 година”. Изложба се може погледати у периоду од 20. јуна до 20. августа у централном фоајеу некадашњег Кнежевог..
Данас се навршава 100 година од рођења композитора Петра Ступела . Рођен 27.04.1923. године у Софији, наставио је традицију у породици професионалних музичара – од малих ногу је учио да свира клавир, а дипломирао је на Државној музичкој академији..
Свака посета Родопским планинама је незаборавна – рећи ће вам они који су једном осетили мирис борове шуме и бујних ливада. Али своју славу ова бугарска планина дугује и народу и његовим песмама. Немогуће је бити у Родопима, чути звук гајди и гласове..