Трешње су једно од најранијих воћа које сазрева на нашим просторима. Свеже трешње можемо набрати већ у мају, а почетком јула је акција бербе трешања и вишања при крају. Познато је да су трешње богате витаминима и супстанцама које подржавају имуни систем, имају противупална својства и не на последњем месту – помажу у одржавању здравих зглобова. За нас Бугаре оне су незаменљива намирница коју ценимо и трудимо се да она остане на нашој трпези у свим годишњим добима. Трешње једемо свеже, али и конзервисане. Од њих припремамо компот и слатко, правимо и колаче са трешњама, а понекад их замрзавамо. Свака добра домаћица зна да припреми бар неколико врста колача са трешњама.
И таман када помислимо да знамо све о трешњама, долази изненађење. О чему је реч, сазнајемо од Катје Хаџијске из Ћустендила – града који је познат по најукуснијим трешњама у Бугарској. Катја, која је по професији кројач и израђује сценске костиме Драмског позоришта у Ћустендилу нам је рекла да прави гибаницу од развијених кора са трешњама. Рецепт за гибаницу резултат је њених експеримената у кухињи,
„Кување је мој хоби, то је моја страст, а трешње нису само укусно воће, већ много више“ – каже она и наставља:
„Још када почну трешње да цветају ја их гледам са дивљењем – тако је сваке године. Обожавам ово дрво. Ако негде видим трешњу која је болесна, одмах размислим о мерама како да се излечи. Живимо на селу а дрво трешње ми је у дворишту. Обилазим га стално и гледам, у свако годишње доба. Нарочито у пролеће – право је задовољство брати трешње и полако их јести, да се осети тај дивни укус…“
По речима Катје Хаџијске, ова година је била родна. У дворишту је набрала веома укусне трешње. Тада јој је дошла идеја да их све мора на неки начин употребити. Направила је слатко од трешања према свом старом рецепту и решила да проба да направи гибаницу, али уместо традиционалног надева, да дода трешње из слатка, па да њоме учествује на кулинарском такмичењу које се сваке године организује у Ћустендилу. Друга битна ствар за њену гибаницу су ручно развијене коре. „У томе је тајна укусне гибанице“, каже она.
„Учествујем у сваком кулинарском такмичењу у Ћустендилу, а током година добила сам и многе награде за иновације у кухињи. Недавно, када сам спремала гибаницу са трешњама, а стављам и орахе, испало је да код куће немам орахе. Уместо њих додала сам тахини од сусама и мед. Била је то права иновација која је знатно побољшала укус гибанице. Не може се речима описати, мора да се проба! На Фејсбуку имам страницу Моето "КеТ" меню и тамо свако може да види како се развијају коре за гибаницу и како се она прави са слатком од тамних трешања.
Катја Хаџијска нам је дала рецепт за своју чувену гибаницу од трешања.
За коре је потребно: 1 кг белог брашна, пола коцке свежег квасца, топла вода за мешење теста.
За надев: слатко од црвених трешања, млевени ораси или тахини од сусама са медом, отопљени путер за мазање кора. (Нема тачних пропорција, све је по вашој жељи).
Замесимо мекано тесто, од којег развлачимо коре (обавезни услов је да се коре развлаче оклагијом!). Развлачимо веома танке коре и сваку остављамо да се осуши на папиру.
Кору стављамо на сто обложен фолијом, па ређамо – ред трешања из слатка (на самом почетку коре), поред њега – ред ораха, па ред тахинија од сусама са медом. Попрскамо отопљеним путером и увијамо кору, те стављамо у правоугаону тепсију и тако ређамо у круг. Прелијемо преосталим отопљеним путером и печемо у угрејаној рени на 150 степени док не порумени. Исечемо на мала парчад и… то је то. Добар тек!
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: лична архива, БНР-архива
Током целог лета, па и сада, Бугарска се бори са бројним пожарима – пољским и шумским. Истовремено, преко пола милиона људи је без воде или на строгом режиму водоснабдевања. Заокупљени актуелним проблемима, и грађани, и власти, као да заборављају..
Тек 18% Бугара верује да ће се економска ситуација наше земље побољшати у наредној години. Према истраживању социолошке агенције "Тренд", које је у периоду од 13. до 20. септембра рађено по наруџбини листа "24 часа" методом "лице у лице", на..
Бугарска ће се и ове године придружити иницијативи за промовисање савремене европске књижевности – Ноћи књижевности. Познате личности ће 24. септембра читати одломке из савремене поезије и прозе европских аутора, објављене после 2000. године и преведене..
Закључно с крајем 2024. г, више од 80.000 Бугара прима пензију из иностранства, показују подаци Националног завода за статистику. То су наши сународници..
У националном музеју „Земља и људи“ одржаће се ХХХIII Софијски сајам минерала, драгог камења и фосила, саопштавају из те институције. У тродневном..
Почиње највећи атлетски догађај у Бугарској– Wizz Air Sofia Marathon 2025 . Данас и сутра, 11. и 12. октобра, улице Софије постаће позорница за спорт..