Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Како живе наши сународници испред прага своје домовине?

КИЦ „Босилеград“ ради као НВО
Фотографија: Иво Иванов

Бугарска је отворила 11 државних културних института у иностранству – у Берлину, Братислави, Будимпешти, Варшави, Бечу, Лондону, Москви, Паризу, Риму, Скопљу и Прагу, којима методолошки и финансијски руководи Министарство културе, а њихове активности се спроводе у складу са билатералним међувладиним споразумима. То није случај са бугарским културно-информативним центрима у српским градовима Босилеграду и Цариброду.  Сагласно локалном законодавству они раде као невладина удружења. 

Председник Центра у Босилеграду Иван Николов упоређује њихов рад са радом читалишта из доба националног препорода Бугарске. По његовим речима, њихов рад отежава трома европеизација Србије, која успорава отварање граница и развој региона.  Не постоји и дијалог између две суседне државе о бугарској мањини у региону тзв. Западних покрајина. У једном веку људи из Босилеграда су мигрирали у Бугарску, Србију и Македонију, а становништво се смањило са 30.000 на 5.000-6.000 људи.

Иван Николов – песник, новинар, правник и председник КИЦ „Босилеград“
“Основали смо културно-информативни центар овде и преко његовог рада трудимо се да очувамо бугарски дух, бугарски језик пре свега и да подстичемо људе на нови стил и начин понашања и задовољни смо што су млади људи све више свесни тога“ – наводи Иван Николов, председник Културно-информативног центра бугарске националне мањине „Босилеград“ /КИЦ „Босилеград“/.

У интервјуу Радио Бугарској Николов каже да имају извесну минималну подршку од стране бугарске државе, али раде претежно уз помоћ мноштва бугарских институција међу којима су Софијска општина, читалишта, музеји, галерије и медији.  Жао му је што немају ниједан реализовани пројекат у оквиру Програма прекограничне сарадње.

“То је озбиљан проблем. Наш административни и кадровски капацитет у смислу стручњака које треба да ангажујемо, заиста је ограничен – казао је Николов. – Оно што овде видите су две канцеларије са по два рачунара. Али то није довољно латити се реализације инвестиционог пројекта. Да не говоримо о томе да је потребно да инвестиционе пројекте подржи и локална власт. Још увек постоји сумња за сваки лев који уђе из Бугарске и Европе“.

У КИЦ „Босилеград“ се чувају спомен-плоче са именима убијених 1917. године, у време Првог светског рата, цивила из Босилеграда. Локална власт не дозвољава да оне буду постављене на јавно место и два пута их уклања.
За разлику од својих сународника у Цариброду, Бугари у Босилеграду су далеко од главног пута. Они не могу као Бугари у Цариброду да сваки дан иду на посао у Софију а да се увече врате кући. Обласни центар Ћустендил, у Бугарској, који није далеко од Босилеграда, не нуди могућности за посао а до тамо нема ни редовне аутобуске линије. Становници Босилеграда желе да као алтернативу тзв. дневној миграцији развију етнографски туристички комплекс, који укључује једну манастирску школу из 1832. године и цркву у селу Извор, која је из 1833. године.


“У питању је веома занимљива црква, у Бугарској постоји само још једна црква такве архитектуре – у Банском. Ако се у овом региону, у том селу направи етно-центар,  с обзиром на близину Софије, то би могло да знатно повећа туристички проток. А тамо где се крећу људи већ настају предуслови за економски развој – наводи Иван Николов. –  Јер, је тренутно, нажалост, Босилеград у канџама међународних рударских компанија, које страшно загађују животну средину а људи су сиромашни. У принципу, сва рударска насеља су сиромашна“.

Скоро сви ученици Гимназије у Босилеграду  по завршетку школе настављају своје образовање на високошколским установама у Бугарској – каже још председник КИЦ „Босилеград“. Већина студената остаје да ради у Бугарској. То додатно демографски угрожава регион. Али, по речима Николова, почетком 21. века људи не могу да буду препуштени сиромаштву и зато му је драго што се млади људи остварују у Бугарској. Као проблем наставе на бугарском језику он наводи одсуство, већ преко 10 година, превода на бугарски језик свих обавезних уџбеника на српском језику. Међутим, о бугарској самосвести у региону он је оптимиста:

Кућа Александра Димитрова, председника Удружења „ГЛАС“ из Босилеграда, је својеврсно „друго бугарско читалиште“ у Босилеграду, где се одржавају многе иницијативе локалне заједнице
Упркос свему, млади у Босилеграду знају бугарски језик, иако употребљавају и дијалекатске речи које иначе користе у свом говору. Али само то није довољно. Ви знате да су за јачање бугарске националне самосвести, поред бугарског језика потребна и знања из бугарске историје, културе, географије, као и низ других ствари. Овај регион је географски усмерен према Бугарској. Већина људи у Босилеграду већ има бугарско држављанство, што је створило предуслове за национално самопоуздање и укључивање у бугарски културни простор“.

Аутор текста и фотографија: Иво Иванов

Превела: Албена Џерманова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Зашто улице у Прагу носе имена по бугарским будитељима

Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..

објављено 20.11.24. 12.15
Урсула фон дер Лајен

Нови тим Урсуле фон дер Лајен: Да ли ће бити постигнут „пакетни договор“ за одобрење свих еврокомисара?

Посланици Европског парламента завршили су саслушања 26 кандидата за комесаре у новом саставу Европске комисије, коју предводи Урсула фон дер Лајен. Ипак, крај овог процеса није резултирао споразумом међу политичким снагама око коначног састава..

објављено 19.11.24. 16.25
Доц. Спас Ташев

Албанским регионима у којима живе етнички Бугари неопходна административна самосталност

Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..

објављено 19.11.24. 12.15