1. августа у Бугарској је први дан Госпојинског поста. Он је најкраћи од четири велика поста - траје две недеље, до великог хришћанског празника Успења Пресвете Богородице, који обележавамо 15. августа, али и веома строг, попут Васкршњег.
Према хришћанском учењу, стварни пост који обухвата и телесни и духовни аспекат, приводи човека смирењу, уздржавање га очишћује. А у бугарском фолклору се наглашава још да пост помаже да нам молитва буде услишана.
Госпојински пост се први пут помиње у 9. веку а коначно је установљен на Цариградском сабору 1166. године.
Богослужења за Велику суботу почињу још у петак увече Опелом Христовим. Велика субота посвећена је успомени на погреб Господа Исуса Христа и Његов силазак у Ад ради спасавања праведника. Јосиф Ариматејски се усудио да од Пилата затражи да..
На Велики петак, најтужнији и најсветији дан у хришћанском календару, када се верници са болом и страхопоштовањем сећају страдања, распећа и смрти Господа Исуса Христа, у саборном храму Свете Недеље у срцу Софије, служено је велико вечерње богослужење...
Ове године, 20. априла, и католици и православци славе Васкрс у истом дану. У дану који за хришћане представља централни празник вере – Васкрсење Христово, у граду на Дунаву, Руском граду, то заједништво добија и посебну симболику. „Када заједно..