Обележавамо 119 година од избијања Илинданског устанка 2. августа. Година је била 1903. Устанак, који се с правом сматра врхунцем национално-ослободилачких борби Бугара из Македоније и Тракије против Османског царства је резултат оштрог реаговања бугарског народа на одлуку Великих сила (Велике Британије, Аустроугарске, Русије, Француске, Немачке, Италије) да Македонија и јужна Тракија остану у пределима Османског царства и после краја Руско-турског рата од 1878. године који је за Бугарску био ослободилачки. Борба против те одлуке донете на Берлинском конгресу 1878. године је стварањем Унутрашње македонско-једренске револуционарне организације (ВМОРО) и густе мреже револуционарних комитета тамошњег бугарског становништва попримила организовани карактер. Године 1903. је Унутрашња македонско-једренска револуционарна организација, 10 година након свог оснивања, одлучила да је дошло време за устанак против Отоманског царства. Први је устао Битољски револуционарни округ.

У својој књизи "Ослободилачке борбе Македоније" учесник устанка Христо Сиљанов пише: „Устанак у Битољском и Једренском крају је био масовни. Сав народ се дигао на ноге и своју судбину – живот, имовину и част – везао за исход борбе. Ниједан други устанак на Балкану није за тако кратко време донео такво разарање и однео толико невиних људских живота“.

• 117 година од Илинданског устанка