Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Вруће политичко лето

Фотографија: БГНЕС

Једна од ствари по којој ћемо запамтити два мандата председника Бугарске Румена Радева је именовање највећег броја прелазних влада. Актуелна Влада је 100. у бугарској политичкој историји и 4. коју је именовао Румен Радев. Колико ће још прелазних влада бити, показаће време. Главни задатак прелазне владе, сагласно Уставу Републике Бугарске, је да организује и спроведе поштене и транспарентне изборе, али она може и да доноси одлуке о текућим питањима за које није потребно одобрење парламента. Прелазна влада мора да буде гарант стабилности и не сме изазивати незадовољство народа због нечијег погрешног корака. Међутим, већ четвртог дана свог мандата нова влада је провоцирала део грађана изјавом о критичној ситуацији у вези са испорукама гаса:

Иваjло Динев
„Проблем са испорукама гаса је био пре свега комуникационе природе. Неки министри у саставу прелазне владе су снажно проевропски расположени као, на пример, Атанас Пеканов. Зато сматрам да је заокрет према истоку немогућ, јер политичари нису спремни за такву кардиналну промену“ – навео је у интервјуу БНР политиколог Ивајло Динев.

Али неспорно је да такви потези и непримерене изјаве „уливају воду у млин“ критичара идеје о постојању прелазних влада. По мишљењу аналитичара Христа Панчугова, потреба за именовањем прелазне владе је настала на почетку преласка на демократију како би се ограничио политички утицај комунистичке партије у тренутку изласка из социјалистичког система. Међутим, сада:

Христо Панчугов
„Један од задатака следећег парламента, без обзира на то колико ће он постојати, је да донесе одлуку о укидању прелазних влада као облика управљања у Бугарској. Када су редовни избори, не именује се прелазна влада, што значи да неколико месеци држава може да функционише и без ње“.

Неке прелазне владе имају шансу да им мандат буде и дужи од мандата редовне владе. Постепено су оне постале неизоставни део бугарског политичког процеса а то је резултат низа чисто унутарполитичких проблема у редовима политичких снага – убеђен је политиколог Страхил Делијски.

Страхил Делиjски
„Огромни део политичких снага смисао свог постојања замишља као обавезно позиционирање у односу на друге политичке снаге, али не и као покушај да заступа интересе одређене социјалне групе друштва. И све се то дешава упркос смањењу поверења у све политичке субјекте и све мањој жељи за учешћем у изборном процесу“ – рекао је Делијски.

Растући број грађана који не гласају на изборима не сме нас изненађивати и из једног другог разлога. Кључне речи у програмима свих политичких снага су бизнис, тржиште, корупција и не постоји ниједна политичка снага  која изјављује да ће бранити интересе најрањивијих група и која јасно стоји у левом политичком спектру, наводи Делијски и наставља:

„Огромна већина становништва је сиромашна, треба јој неко ко ће да понуди прерасподелу ресурса, неко ко ће да јој понуди садржајнији, европски порески систем, доступнија јавна добра, а не плаћене јавне услуге. У програмима политичких снага такве ствари изостају па је зато најприродније да ти бирачи остану код куће“.

Због тога ће вероватно формација „Настављамо промену“ на изборима у октобру изгубити гласове. Она нема своје бирачко тело, прогнозира Делијски и закључује: „Не мислим да ће јој заједнички наступ на изборима са коалицијом `Демократска Бугарска` донети више гласова“.

Саставио: Јоан Колев

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Реакција ЕУ по питању Северне Македоније у Софији се сматра праведном

Бугарска и Северна Македонија имају Споразум о добросуседству, који је део плана за проширење ЕУ и нико не може да одступи од њега, изјавио је лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов, који је такође председник Одбора за спољну политику у парламенту. „Од..

објављено 26.9.24. 11.29

Утврђен редослед политичких субјеката на гласачким листићима

У Централној изборној комисији жребом су одређени бројеви на гласачком листићу за партије и коалиције које су регистроване за учешће на превременим парламентарним изборима 27. октобра. Што се тиче формација које су заступљене у Парламенту, ГЕРБ-СДС на..

објављено 25.9.24. 17.12
Дељан Пеевски

Дељан Пеевски: Ахмед Доган више није део ДПС-а

Досадашњи почасни лидер Покрета за права и слободе (ДПС) Ахмед Доган, који је покрет основао 1990. године, и људи око њега више нису део ДПС-а. Ово је изјавио председник парламентарне групе ДПС-а Дељан Пеевски. „Они више нису у ДПС-у, пошто су сада на..

објављено 25.9.24. 15.59