Сваке прве недеље септембра у Бугарској обележавамо празник пруге уског колосека "Септември – Добриниште“ која представља јединствену туристичку знаменитост.
Иницијатори су чланови Удружења грађана „За пругу уског колосека“ и његов председник Кристијан Ваклинов, који је 2017. године отворио Музеј-кућу „малог возића“ и у старој згради железничке станице приказао вековну историју те пруге уског колосека.
Железничка станица се налази у клисури Чепинске реке, а зграду је само за 2 године у потпуности реновирало преко 20 волонтера.
Главни циљ је очување код нас последње пруге уског колосека и привлачење што више присталица те идеје. Пруга дуга 124,7 км повезује Горњотракијску низију, Родопе, Рилу и Пирин, а на њој се на 1.267 м надморске висине налази и железничка станица Аврамово – највиша станица на Балкану.
У 2020. години је путовање једином ускотрачном железницом код нас уврштено у Топ 10 британског рангирања најсликовитијих путовања возом у Европи.
Питање изградње железничке пруге до Родопа је први пут покренуто 1915. године. Изабрана је Чепинска клисура, јер се поред прилаза планини тамо налазе најнасељенија места дуж реке. Данас се изградња ове пруге изучава на реномираним универзитетима за архитектуру и грађевинарство због изузетних инжењерских решења која су омогућила превазилажење огромних денивелација, потпуну усклађеност са карактеристикама терена, као и ручну изградњу првих 39 километра железничке пруге широке 760 милиметара само за 5 година.
Фотографиjе: tesnolineikata.com, БНР
Бугарска 19. фебруара одаје пошту подвигу Васила Иванова Кунчева – револуционара који је посејао семе слободе у заробљеној бугарској земљи. „Они који хоће да буду корисни треба да схвате да је Херој рекао све што данас желимо да чујемо. И о..
За Бугаре Васил Левски је светиња. Постулати Апостола о чистој и светој републици, о слободи и једнакости звуче актуелно и данас – 149 година после његове погибије. Завети Левског су једини стабилни темељ на који можемо стати да бисмо почели..
Сретење Господње, које Бугарска православна црква и верници славе 2. фебруара, као и многи други црквени празници има своје фолклорне елементе чији корени сежу дубоко у паганску прошлост. Поред назива Сретење, у народу је овај дан познат и као Други..