8. септембра Бугарска православна црква и њени верници обележавају Рођење Пресвете Богородице – празник који је у народу познат као Мала госпојина.
У долини реке Габровница, ушушкан у загрљају планине Ржана, налази се манастир Рођења Пресвете Богородице познат по седам олтара који су претворени у седам параклиса посвећених седам бугарских светитеља.
Легенда каже да су у 9. веку седморица браће бољара изградила ову светињу високо у планини, а око ње су основала седам насељених места – Оградиште, Буковец, Осеновлаг, Огоја, Лесковдол, Лакатник и Желен. Браћа су подигла цркву са седам престола, по један за сваког од њих, стога су и људи ово место назвали „Седам престола.“ У централни олтар храма бољари су ставили икону Рођења Пресвете Богородице, коју су, претпоставља се, донели са Свете горе, док се у једном од осталих олтара налазио лик Светог Томе Неверног.
Године 1737. султан Махмут I наредио је да се сруши манастир Седам престола. Вредни мештани су га поново саградили и 1848. године је у њему своја врата отворила школа јеромонаха Христофора.
На хиљаде верника посећује данас светињу да би се помолило Божјој мајци.
Рођење Пресвете Богородице спада у ред највећих црквених празника а један је од три велика празника посвећена Богомајци. За празник Рођења Пресвете Богородице се у православним храмовима и манастирима широм земље служе празничне литургије, на којима се верници моле пред Божјом мајком у нади да ће им помоћи.
У манастир Рођења Пресвете Богородице верници долазе дан пред празник – на ноћно бдење, како би се помолили за оздрављење и спас.
Више о манастиру можете да сазнате у прилогу Осеновлашки манастир Свете Богородице (Седам престола) доц. Валентине Шарланове.
Саставила: Дарина Григорова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: welcome.bg
За нашу православну цркву хришћанска породица је мали храм у коме се кроз тајну брака благосиља зачеће и васпитање деце у хришћанским врлинама. Мушкарац и жена су једно тело у браку, а деца су дар од Господа. Родитељи их морају припремити за царство..
„Не обећавај ми ништа за сутра, научио сам да ценим сваки минут... Хоћу цвет – један, али сад... Јер сутра почиње данас...“, пева се у популарној током 90-их година минулог века песми „Сутра почиње данас“. Повод да се присетимо ових речи је 10...
Називају их будитељима, јер буде бугарски дух и осећај националног поноса. Они одржавају самосвест бугарског народа, пробуђују осећај припадности заједници, уливају веру и уједињују народ. Идеја о прослави Дана народних будитеља је настала пре 100..