Њу Орлеанс је познат по својој живописној мултикултуралној заједници, традиционалној кухињи и пре свега по изванредном музичком наслеђу. У светској престоници џеза скоро сви свирају на неком инструменту, али не свирају сви само џез.

„Овде су људи отворени за све жанрове, на пример мој пријатељ је некада свирао на бас бубњу, али сада учи да свира на бугарском тапану“ - каже Фиби Власи. Она је рођена и одрасла у Атини, али већ 9 година живи у Њу Орлеансу. Члан је локалне групе за бугарске народне песме „Трендафилка“.

Срели смо Фиби на овогодишњем издању Националног сабора народног стваралаштва у Копривштици, на којем је она наступила заједно са другим страни поштоваоцима бугарског фолклора.

„Толико људи у свету воли бугарску и уопште балканску музику! У САД постоји велика група фанова Балкана, они обожавају вашу музику и народне игре и воле да их изводе. Та веза са изворном музиком, са природом, уједињује многе људе код нас, каже Фиби. Нас је само око 11 жена, пробе одржавамо сваке недеље. Ја сам Гркиња, у саставу је и једна Српкиња, а остале су Американке. Осим тога, у граду имамо још једну групу - „Блато злато“, која изводи бугарску музику на хармоници, виолини и тапану… У Њу Орлеансу постоје и групе Backyard Balkan Brass, чији чланови свирају на дувачким инструментима иPanorama – на чијем су репертоару и балканске ствари, укључујући бугарске.“ – каже Фиби и додаје да често ове групе међусобно сарађују и заједно излазе на сцену.

Погледајте како група „Трендафилка“ изводи народну песму из пиринског краја „Мори ајда ајда“ на сцени The Marigny Opera House у Њу Орлеансу, у мају 2022:

На Националном сабору у Копривштици америчке „трендафилке“ из Њу Орлеанса су певале раме уз раме са својим суграђанима из групе „Злато блато“. „Свирам на хармоници и певам бугарске народне песме већ 10 година. У тој музици налазим пуно осећања и духовности, туге и радости!“ -каже оснивачица бенда Лу Кериг.

Она је пореклом из Ирске, већ годинама живи у САД а за њену љубав према бугарском фолклору заслужна је наша дијаспора у Њу Орлеансу. Тамо Лу има пуно пријатеља Бугара који нису изгубили везу са Бугарском, са бугарском културом и музиком. Тако је настала група „Блато злато“. Њени чланови су како Бугари, тако и Американци.

„2018. године били смо позвани на различите фолклорне фестивале у Бугарској, сличне ономе у Копривштици, каже Лу. Учествовали смо на фестивалу „Коло крај извора“ у Велинграду, свирали смо и на неким местима на вашем Црноморју. Научити бугарске народне песме у САД, од бугарске дијаспоре и изводити их на свој начин, јер не може да оне звуче баш аутентично – то је магија, непоновљив доживљај. А затим доћи овде, извести их пред бугарском публиком, дирнути је тако да старијим женама крену сузе низ лице, а млади заиграју… Дешавало се да нам након концерта приђу млади Бугари и кажу: `Раније се нисам занимао за бугарски фолклор, али када сам видео како свирате, заволео сам га и сада га учим.` И знате, чини ми се да и ми имамо неки допринос очувању и промовисању вашег јединственог наслеђа.“ – каже на крају Лу Кериг.

Група „Блато злато“ изводи бугарску народну песму „Заволео сам једног момка“ на Фестивалу музике и уметности Bayou Boogaloo у Њу Орлеансу, у јуну 2022:

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Венета Николова, Trendafilka, Blato zlato