Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

У Северној Македонији гласају у сенци антибугарске медијске кампање

Фотографија: БГНЕС

Из информативног сајта „Трибина“ су за БНР изјавили да је одзив бирача на бирачком месту у амбасади Бугарске у Скопљу упоредив са ониом на последњим парламентарним изборима у новембру 2021. године. У главном граду Северне Македоније нема људи са бугарским држављанством који се устручавају да гласају.

Данас се у Северној Македонији гласа на 7 бирачких места што је за 1 више у односу на новембар прошле године. О томе како се одвија изборни дан у једној од њих у Охриду разговарали смо саЉупчом Куртеловим, пра-праунуком препородитеља Димитра Миладинова. 

„Све је нормално. Управо сам разговарао са пријатељима који су у одбору, до поподневних сати је гласало нешто више од 40 људи. Пријаве је поднело мало људи – тек 7. Али они који претходно нису поднели електронску пријаву за гласање потписују декларације на лицу места и након тога гласају.“

Излазност Бугара у Охриду је слабија од оне у новембру 2021, каже Куртелов:

„Мислим да је тада у Охриду гласало тек око 170 људи. Данас их је, за сада, мање. Али ипак има још времена до 20,00 ч. Лично ја сам очекивао да ће мање људи изаћи на биралишта, што је резултат интензивне антибугарске пропаганде у последње време. Знате о чему је реч.“

Постоје информације да се Бугари плаше га гласају, јер ће их фотографисати. Да ли је то тако?

„Управо тако. Постоји страх, постоји резервисаност и управо због тога мислим да је број оних који су данас гласали, бар до сада, мањи. Видећемо на крају колико ће их бити. Али људи су резервисанији, управо због те пропаганде против Бугарске, која је била веома интензивна. Овде има неколико телевизија које стално пљују Бугарску а све то сада не може остати без ефекта на људе. Зато је, рекао бих, и излазност слабија.“

Живите у Охриду већ дуго. Да ли можда знате колико људи у том граду има бугарско држављанство?

„Немамо таквих информација. Генерално можемо рећи да их има негде око 100.000 – не само у Охриду, него у целој Северној Македонији. Неки чак кажу да их је више. Међутим, постоји и други феномен – многи људи се осећају Бугарима, а немају држављанство. Неки су аплицирали, али је тај процес сложен и веома спор. Има, међутим, и старијих људи који уопште не аплицирају за држављанство, али опет кажем – у души се осећају Бугарима.“

Очекујете ли Ви лично неку промену по питању бугарске политике према Северној Македонији од следеће владе наше земље?

„Промена мора доћи с наше стране, с македонске стране. Бугарска је, рекао бих, доследна у својој политици, знамо који су њени услови. Могло би се рећи да је актуелна македонска влада кооперативна. Али велики је притисак са стране опозиције и медија који имају снажан утицај и стварају антибугарско расположење – у томе је проблем. Хоћу да кажем да Бугарска помаже. Ето, ми имамо проблем – Северна Македонија не производи довољно струје. Сада преговара са Бугарском да добијемо електричну енергију по нижој цени. Бугарска је увек, откако је 1991. године формирана независна Македонија, давала и даје. Али постоји народна изрека која каже, силом можеш узети, али не можеш дати. Желим да кажем да Бугарска даје, али то се овде недовољно цени“.

Аутор: Иво Иванов

Превела: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Лепота физике биће представљена на Дану отворених врата на Физичком факултету СУ

Забавни експерименти из свих области физике, демонстрације метода за тражење нових светова у свемиру, неопходни услови да би се планета назвала „Земљиним близанцем“, сусрет са бугарским трагачима за егзопланетама са Катедре за астрономију – све је то..

објављено 20.4.24. 10.00

Бициклистичка вожња у знак подршке особама са хемофилијом

У Бугарској је ре­ги­стро­ва­но 700 особа са дијагнозом хемофилије, од чега је 100 деце. Болест је најчешће наследна, а породицама се саветује да новорођене дечаке тестирају одмах након рођења. Донедавно се сматрало да само мушкарци могу да оболе од..

објављено 20.4.24. 07.20

Посланици усвојили Националну здравствену стратегију до 2030. године

Народно собрање усвојило је Националну здравствену стратегију до 2030. године. Документом су дефинисана три главна циља: одрживо унапређење здравља и животне средине; гарантовање поузданости здравствених услуга и смањење неједнакости; ефикасно..

објављено 18.4.24. 17.21