Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Након ванредних парламентарних избора 2. октобра:

Бугарска поново на политичкој раскрсници

Фотографија: pexels

Након још једних у низу избора, Бугарска се поново налази пред једначином са много непознатих. Хоће ли добити владу? Да ли ће бити стабилности? Да ли ће бити одговорено на очекивања Бугара?

Једно је сигурно, а то је да влада мора бити формирана и мора бити функционална. У изобиљу политичких говора, предизборних обећања и претњи, политичари су поново заборавили на везу са бирачима. Као да се нису сетили да их питају шта они очекују од будуће владе? Не изненађује што се једна од партија, која је на претходним изборима једва успела да пређе изборни цензус ("Препород" /"Възраждане"), сада појављује као четврта политичка сила. Зашто? – зато што су осетили суштинску потребу већине Бугара који су уморни од једновлашћа, корупције, ковид ограничења и сиромаштва. И због свега тога многи су изразили свој гнев тако што су још једном кажњавали својим гласом. Зато резултати избора и јесу обесхрабрујући.

"Одговорност је помешана са емоцијама и веома је тешко да се пронађе баланс између то двоје.", наводи у интервјуу за Бугарски национални радио проф. Ивајло Знеполски, филозоф, културолог, ликовни критичар, универзитетски професор и бивши министар културе. У ишчекивању још једног у низу "месије" који ће нашу земљу извући из политичке каљуге, Бугари су изгубили веру у политичаре:

Ивајло Знеполски
"Друштво је очекивало некакву промену политичке културе – рекао је професор. – Да наступе некакви цивилизованији односи и да се издигнемо изнад нивоа малограђанске персонализације и увреда. То се није догодило, јер је половина партија скоро основана и њихова је главна брига да себи створе некакав идентитет. Они га траже на линији разграничења и осуде. То је праћено недостатком искуства у управљању и свакодневног и дужег контакта са ставовима и потребама људи по различитим местима. Ово представља велику препреку. Они који се боре за неки идентитет, најчешће стоје иза месијанских слогана типа "ми смо добри", "победићемо зло". Ако погледамо хронолошки, видећемо да се сличне творевине периодично појављују. Управо то спречава формирање истинског политичког простора".

Питање је да ли су политичари и овај пут схватили да Бугари желе уједињење у име Бугарске којој је потребна стабилна влада. Нарочито сада, у условима глобалне економске и политичке кризе, није време за ситничарења, политичке трзавице и „црвене линије“ које поједине партије и даље повлаче.

Чак и ако буде формирана влада, већина аналитичара је прилично суздржана у својим предвиђањима. "Очекујем редовну владу, али не могу да обећам да ће то бити на пун мандат – рекао је у постизборном студију Бугарске националне телевизије проф. Огњан Герџиков. – Нажалост, постоји велика вероватноћа да ће на пролеће почети припреме за следеће изборе". Разлог за то је више него прозаичан:

Огњан Герџиков
"Партијски егоизам код нас је водећи, он превладава над истинским националним интересима и то што "свака партија вуче на своју страну" довешће до слабљења коалиције – истакао је Герджиков. – Бирачи желе стабилну владу, али ове партије тешко могу дугорочно сарађивати. Овде постоји размимоилажење између бирача и изабраних."

Што се тиче прве политичке партије – ГЕРБ-а, проф. Герџиков је изразио наду да њен лидер Бојко Борисов поседује "невероватну политичку оштроумност" и да ће рећи: "Гледајте, сви морамо да радимо за Бугарску, изабраћемо неутралног премијера." Ово ће бити његова теза и биће то добар почетак", коментарише проф. Огњан Герџиков.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: pexels, БГНЕС, minaloto.bg



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Зашто етнички Бугари и Гагаузи у Молдавији нису подржали Уставни референдум о приступању земље ЕУ?

У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва рекло је „не“ на референдуму одржаном 20. октобра 2024. године, на коме је требало да се грађани..

објављено 18.11.24. 12.05
Бојко Борисов

Борисов прихватио захтев НП-ДБ за санитарни кордон око Пеевског

Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања. „Прихватио сам и потписао њихове главне захтеве и послао их,“ прокоментарисао је захтев формације..

објављено 15.11.24. 14.17

Хроника балканских догађаја

Атина ће модернизовати грчку војску до 2030. године Министар одбране Грчке, Никос Дендијас, изнео је пред Парламентом свеобухватан план реформе оружаних снага, који обухвата значајне промене у копненој војсци, морнарици и ваздухопловству...

објављено 15.11.24. 10.34