10

Фотографија: nationallibrary.bg

"Сећање на главне ликове моје књиге је посебно важно јер су сви, у овој или оној мери, своје стваралаштво посветили културном памћењу Димитровграда," рекла је у интервјуу Радио Бугарској Донка Николова, аутор књиге "Моји сусрети са духом Цариброда." Према њеним речима, ликови о којима говори у књизи, као да су је "сами пронашли" од првог дана кад је почела да упознаје Цариброд.

Донка Николова је у Димитровград дошла као професор бугарског језика и књижевности, којег је послало Министарство образовања и науке Бугарске. Основа за њену књигу постали су чланци које је објављивала у локалном часопису "Визија." Преко једне четвртине њеног рада посвећено је двојици браће – сликарима Ивану и Методију Петровима и њиховој тешкој судбини која је учинила да Иван и данас буде непознат, а његовом брату је донела славу не само у Цариброду, већ и у иностранству. Као својеврсно сећање и почаст талентованом карикатуристи Методију Петрову, јавља се чињеница да је 2010. године Градска галерија у Димитровграду добила име "Методи – Мета Петров." 

Методи Петров – „Цариброд“, уље на платну

"Стваралаштво Ивана Петрова још није истражено, јер је он и даље једна веома контраверзна личност. Када сам почела прикупљати информације о њему, убрзо сам схватила колико је он и даље непознат или, пре би се рекло, да мештани не воле да причају о њему," каже Донка Николова присећајући се да јој је први блиски сусрет са стваралаштвом сликара била једна икона четворице јеванђелиста у храму Рођења Пресвете Богородице у Димитровграду.

Иван Петров – Свети јеванђелисти Јован, Марко, Матеј и Лука, уље на платну, црква Рођења Пресвете Богородице, Димитровград

"Дошла сам до породице Ивана Петрова, која ме је примила широм отворених руку, показујући нескривено задовољство и срећу што се неко интересује за личност овог сликара. Са својим одличним памћењем и радиофонским гласом, који ће заувек одзвањати у мојим ушима, Јордан Петров ми је испричао тужну причу свог оца и породице. Дозволили су ми да погледам све слике које поседују, те су ми рекли где бих још могла да пронађем његова платна у Нишу и околини."

Иван Петров – уље на црној свили, колекција породице Петрови

Временом су и стражари почели да наручују портрете, што објашњава чињеницу зашто се немали део радова Ивана Петрова налази у кућама запослених у различитим затворима широм Србије.

Иван Петров – „Бомбардер“, 1952, уље на платну

Иван Петров – „Месара Асена Црварја у Цариброду“, акварел

„Њихов животни подвиг је потпуна посвећеност уметности. Будност и стално трагање означили су њихов пут кроз време и до извора завичаја,“ каже Донка Николова.

Народна библиотека „Детко Петров“ у Димитровграду

"Можда сам добила ову награду само зато што сам први професор бугарског језика и књижевности којег је Министарство образовања и науке послало у Димитровград, откад је град остао ван предела Бугарске, а исто тако и због књиге за коју се већ знало да ће ускоро изаћи из штампе. Тражили су ми да издање допуним информацијама које нисам користила у већ објављеним чланцима. Драго ми је што је, и поред кашњења, књига већ објављена са свим сликама и текстовима које сам предложила. Иницијатор издавања књиге је Библиотека „Детко Петров“ у Димитровграду, тачније – њен директор гђа Албена Милева и библиотекар Елизабета Георгијева, без којих не бих успела," рекла је на крају нашег разговора Донка Николова.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Национална библиотека "Св. Св. Ћирило и Методије", Народна библиотека "Детко Петров" – Димитровград, лична архива