Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Нова књига чува успомену на културну елиту Димитровграда

10
Фотографија: nationallibrary.bg

"Сећање на главне ликове моје књиге је посебно важно јер су сви, у овој или оној мери, своје стваралаштво посветили културном памћењу Димитровграда," рекла је у интервјуу Радио Бугарској Донка Николова, аутор књиге "Моји сусрети са духом Цариброда." Према њеним речима, ликови о којима говори у књизи, као да су је "сами пронашли" од првог дана кад је почела да упознаје Цариброд.

Донка Николова
Донка Николова је у Димитровград дошла као професор бугарског језика и књижевности, којег је послало Министарство образовања и науке Бугарске. Основа за њену књигу постали су чланци које је објављивала у локалном часопису "Визија." Преко једне четвртине њеног рада посвећено је двојици браће – сликарима Ивану и Методију Петровима и њиховој тешкој судбини која је учинила да Иван и данас буде непознат, а његовом брату је донела славу не само у Цариброду, већ и у иностранству. Као својеврсно сећање и почаст талентованом карикатуристи Методију Петрову, јавља се чињеница да је 2010. године Градска галерија у Димитровграду добила име "Методи – Мета Петров." 

Методи Петров – „Цариброд“, уље на платну
Али није тако лако пронаћи податке о његовом брату, сликару – Ивану Петрову.

"Стваралаштво Ивана Петрова још није истражено, јер је он и даље једна веома контраверзна личност. Када сам почела прикупљати информације о њему, убрзо сам схватила колико је он и даље непознат или, пре би се рекло, да мештани не воле да причају о њему," каже Донка Николова присећајући се да јој је први блиски сусрет са стваралаштвом сликара била једна икона четворице јеванђелиста у храму Рођења Пресвете Богородице у Димитровграду.

Иван Петров – Свети јеванђелисти Јован, Марко, Матеј и Лука, уље на платну, црква Рођења Пресвете Богородице, Димитровград
Мештани су је, пошто је изразила жељу да нешто више сазна о судбини Ивана Петрова, упутили код најбољег друга његовог сина Јордана, који јој је, макар и нерадо, дао број телефона. Тако је Донка Николова ступила у контакт са наследницима сликара који данас живе у Софији.

"Дошла сам до породице Ивана Петрова, која ме је примила широм отворених руку, показујући нескривено задовољство и срећу што се неко интересује за личност овог сликара. Са својим одличним памћењем и радиофонским гласом, који ће заувек одзвањати у мојим ушима, Јордан Петров ми је испричао тужну причу свог оца и породице. Дозволили су ми да погледам све слике које поседују, те су ми рекли где бих још могла да пронађем његова платна у Нишу и околини."

Иван Петров – уље на црној свили, колекција породице Петрови
Живот Ивана Петрова преокренуо се 1952. године када је ухапшен због низа оптужби. Са братом Методијем упућен је на рад у каменолом логора на Голом отоку, а потом њих двојица раде као сликари у наменски изграђеном атељеу у логору. Иван Петров боравио је у логору до 1962. године, док је његов брат Методи пуштен раније – 1957.

Временом су и стражари почели да наручују портрете, што објашњава чињеницу зашто се немали део радова Ивана Петрова налази у кућама запослених у различитим затворима широм Србије.

Иван Петров – „Бомбардер“, 1952, уље на платну
"Успео је да себи створи средину у којој ће се осећати испуњено, чак и док је у затвору. Добар део својих слика насликао је управо тамо. Када је молио да му допусте да се сретне са супругом или другим чланом породице, Иван је цртао велике и лепе слике за чуваре и истражитеље. Радио је портрете читавих породица," прича Донка Николова.

Иван Петров – „Месара Асена Црварја у Цариброду“, акварел
Осим о двојици сликара, у књигу "Моји сусрети са духом Цариброда" уврштене су и приче неких димитровградских писаца, као што су Детко Петров, чије име носи Народна библиотека у Димитровграду, песник, писац и публициста Благој Димитров, новинар, критичар и дугогодишњи професор Димитровградске гимназије Властимир Вацев и др.

„Њихов животни подвиг је потпуна посвећеност уметности. Будност и стално трагање означили су њихов пут кроз време и до извора завичаја,“ каже Донка Николова.

Народна библиотека „Детко Петров“ у Димитровграду
Године 2021. аутор књиге "Моји сусрети са духом Цариброда" одликована је наградом "Будитељ године" у Димитровграду, чији становници ревносно чувају своје бугарске корене. Овај гест признања је Донка Николова прихватила са изненађењем и захвалношћу:

"Можда сам добила ову награду само зато што сам први професор бугарског језика и књижевности којег је Министарство образовања и науке послало у Димитровград, откад је град остао ван предела Бугарске, а исто тако и због књиге за коју се већ знало да ће ускоро изаћи из штампе. Тражили су ми да издање допуним информацијама које нисам користила у већ објављеним чланцима. Драго ми је што је, и поред кашњења, књига већ објављена са свим сликама и текстовима које сам предложила. Иницијатор издавања књиге је Библиотека „Детко Петров“ у Димитровграду, тачније – њен директор гђа Албена Милева и библиотекар Елизабета Георгијева, без којих не бих успела," рекла је на крају нашег разговора Донка Николова.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Национална библиотека "Св. Св. Ћирило и Методије", Народна библиотека "Детко Петров" – Димитровград, лична архива 



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40
„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25

Визуелна прича о словима украсиће фасаду Националне библиотеке

3D пројекција, која је део пројекта „Скривена слова“, 23. маја ће красити фасаду Националне библиотеке „Св. Ћирило и Методије“. Манифестација је посвећена Дану Свете браће Ћирила и Методија, бугарског писма, просвете и културе и словенске писмености,..

објављено 23.5.24. 07.20