Бугарска православна црква и њени верници 26. октобра славе успомену на Светог Димитрија Солунског, празник који је у народу познат као Митровдан.
Димитрије је рођен у Солуну у 3. веку н. е, где је постављен на место свог оца за војводу. Задатак му је био да прогони хришћане. Међутим, он их је штитио и зато био осуђен на смрт. Римски војници изболи су га копљима почетком 4. века.
У бугарском народном календару, Митровдан је празник који означава прву прекретницу у времену и радовима у пољу. Некада се веровало да управо Свети Димитрије Солунски доноси зиму. Светац долази на црвеном коњу, а из његових рукава и браде почиње да пада снег. Уочи Митровдана треба да се заврше сви велики послови, посебно пољопривредни. На овај дан су се исплаћивали сезонски радници и овчари који су почели радити на Ђурђевдан. Неки од њих су зарађеним новцем плаћали припреме за веридбе и венчања, други су одлазили у туђину како би осигурали пристојан живот себи и својој породици. Стога се Митровдан празнује и као празник помоћника, шегрта и грађевинара...
Према предању, Свети Димитрије и Свети Ђорђе су браћа близанци који су братски поделили 12 месеци у години. Ђорђе је добио лето, а Димитрије – зиму. Друга легенда каже да је Свети Димитрије Мироточиви брат Архангела Михаила.
Митровдан предсказује каква ће бити зима. Ако је дан сунчан, зима ће бити блага, са мало хладних дана. Ако на Митровдан падне снег, верује се да ће се задржати све до пролећа.
На овај дан славе сви који носе име Димитар, Димитрина, као и они који се зову Димо, Димка, Митко, Мита, Митра итд. По селима се кољу курбани, људи се традиционално окупљају за богатим трпезама, играју се кола и певају песме.
Данас смо за вас одабрали лагану народну песму „Димитар рано поранио“ са репертоара Влкане Стојанове.
Саставила: Албена Безовска
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Изложбе поњава из Крајишта и одеће из Крајишта с почетка XX века, базар занатских и пољопривредних производа, такмичење за најбољу домаћу ракију и богат музички програм део су догађаја првог дана овогодишњег издања Међународног Фестивала балканске..
Летовалишта на бугарској Црноморској обали могу се условно поделити у две категорије – савремена, која су позната по својим бучним и колоритним улицама, док у другу категорију спадају великолепни лучки градови са вишевековном историјом, кроз које су..
Село Старозагорске бање поново је позорница бугарског фолклора и народног стваралаштва. Током викенда, оно је домаћин 18. Националног тракијског фолклорног сабора "Богородичина стопа". Гости имају прилику да посете пленер, уметничке радионице и..