Један од најпоштованијих светаца у хришћанском свету и код Бугара је Свети великомученик Димитрије Солунски (Мироточиви). Много је храмова и манастира у Бугарској посвећено солунском светитељу који је у 4. веку пострадао мученички за веру Христову, након што је одбио да прогања и убија хришћане. Још у време Друге бугарске државе (1185-1396) народ је веровао да је Свети Димитрије небески заштитник тадашње престонице Трнова. Према историјским сведочанствима, године 1185. у Трново је на чудесан начин стигла икона Светог Димитрија Солунског која је претходно била у базилици у Солуну, у којој су се чувале мошти свеца, а која је опљачкана током норманске најезде на грчки град. Бугарски владари су то схватили као знак да ће Свети Димитрије штитити и недавно обновљену бугарску државу. У част свеца заштитника града, први владари из династије Асена су подигли величанствени храм у подножју тврђаве Трапезица. До 30-их година 13. века црква је била главни храм у држави, у њој је архиепископ Василије I устоличен за поглавара обновљене, самосталне бугарске цркве. У истој тој цркви су обележја владарског достојанства добили сви бугарски владари у периоду од 1186. до 1241. године – од оснивача династије Асена до цара Јована Асена II.
Традиција изградње храмова у част Светог Димитрија Солунског сачувана је и дан данас, што је допринело веровању да је Свети Димитрије заштитник Бугара. Један од тих храмова је и црква Светог великомученика Димитрија Солунског у софијском насељу Панчарево. Мештани дуго нису имали своју цркву, а изградња храма почела је у тадашњем селу Панчарево још пре него што се Бугарска ослободила од Турака. Зидање богомоље трајало је до 1882. године, када је на Митровдан, 26. октобра, којем је и била посвећена, црква освештана. Ове године се навршава 140 година од када је храм отворио своја врата. И данас је ово једина црква на периферији главног града која ужива статус споменика културе од локалног значаја.
"Храм је саграђен уз напоре свих становника Панчарева, а постао је збирни лик сталне тежње за слободном и уједињеном Бугарском," каже протојереј Крстин Апостолов, који је недавно постао предстојник храма Светог Димитрија у Панчареву. У периоду од 17. до 19. века, периоду пропасти Османског царства, Панчарево је било једно изузетно разноврсно по структури свог становништва место – поред староседелаца, у овом месту су живеле и избеглице из Македоније и Западне Тракије и Черкези. Име су му, према предању, дали управо досељеници – од старословенске речи „паница“ (облик атара насеља је био налик паници) и „чари“ од турске речи çare, што у преводу значи „решење.“
"Немали број Бугара који су побегли из Македоније били су повезани са Солуном као главним градом географске области Македонија, стога је више него очекивано храм посвећен Светом Димитрију Солунском. На неки начин је тај храм постао весник слободе јер је он био средиште људи који су касније изградили нову и модерну Бугарску. Познато је да је у Панчареву изграђена једна од првих хидроелектрана не само у Бугарској, већ и на Балкану. То се догодило неколико деценија након што је изграђен храм Светог Димитрија. Људи који су радили на изградњи хидроелектране долазили су из Фрацуске и Италије, а добар део њих остао је у селу Панчарево. Тако је, још почетком 20. века, број становника Панчарева убрзо порастао а село је постало још колоритније. Данас се ситуација у Панчареву не разликује много од оне од пре 140 година када је подигнут храм," додаје протојереј Крстин Апостолов.
"Ето, у таквом разноликом и мултикултуралном окружењу изграђен је храм посвећен Светом Димитрију. Ја лично осећам огромну одговорност да наставим дело тих људи који су пре ослобођења, док је Бугарска још била у саставу Османског царства, успели да изграде такав храм – прави симбол нове и слободне Бугарске," рекао је на крају нашег разговора протојереј Крстин Апостолов.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Facebook /храм Светог Димитрија, храм Рођења Христовог - насеље "Младост", bg-patriarshia.bg
Због његове хиљадугодишње историје Никопол називају "градом векова". Као насеље је настао још 169. године за време римског цара Марка Аурелија. Византијски цар Никифор III Фока је 629. године преименовао град у Никополис, што значи "Град победа"...
Писац, херој из Другог светског рата, пилот, новинар, редитељ и дипломата – Ромен Гари (1914–1980) био је вишеслојна и енигматична личност. Бугарска заузима посебно место у животу и стваралаштву једног од најчитанијих француских аутора. Једног хладног..
Јединствена статуа из римског периода Одесоса, за коју се претпоставља да датира с краја 2. и прве половине 3. века, пронађена је приликом грађевинских радова у близини железничке станице у Варни, саопштили су археолози из Регионалног историјског музеја..
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је..