Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Фолклор Бесарапских Бугара инспирисао један од најзначајнијих радова акад. Николаја Кауфмана

Фотографиjа: Facebook/drujestvo.rodolubets

Дан Бесарапских Бугара који обележавамо 29. октобра уједно је и повод да се подсетимо дела академика Николаја Кауфмана – једног од најистакнутијих бугарских фолклориста. Њему дугујемо јединствену збирку нотних записа песама и инструменталних мелодија забележених у бугарским селима широм Молдавије, као и у селима близу Болграда и Одесе, у Приазовљу.

Акад. Николаj Кауфман
Акад. Кауфман је својевремено говорио да посебно цени овај свој рад јер је имао могућности да на самом извору сакупи изузетно богату грађу и разговара са носиоцима фолклора који већ одавно нису међу нама. Као што је познато, Бесарапски Бугари су Бугарску напустили у различитим периодима, а најмасовније пресељење је оно између 1828. и 1830. године. Акад. Кауфман је први пут са њима разговарао 1968. године, када је пратио на путовању ансамбл који је изводио његове обраде народних песама. Тада је забележио стотину песама досељеника из околине бугарског града Сливена. Ишао је од села до села, разговарао са мештанима, који су га "даривали“ старим текстовима и мелодијама. По повратку с тог путовања, успео је да, као што сам каже, скоро муњевито припреми за штампу збирку под насловом „Народне песме Бугара из Украјинске и Молдавске СССР“ коју је предао за штампање 1971. године.

Збирка је објављена много касније – 1982. године. Сачињена је од два тома и садржи око 2.600 народних песама и инструменталних мелодија. И дан данас је тај зборник непресушан извор инспирације, драгоцених информација, он је полазна тачка за истраживаче и изузетно вредна грађа за композиторе.

А ми смо за вас одабрали „Бесарапску свадбарску рученицу“ у обради акад. Кауфмана, коју ћете чути у извођењу Народног оркестра БНР.

Припремила: Албена Безовска

Превела: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

„Сиђи, Џермане, да вечераш!“ – изгубљена магија Бадње вечери

Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с  предсказањима, молитвама..

објављено 24.12.24. 06.30

Дар за дар – обредни хлебови и непарни број јела на Бадње вече

У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..

објављено 23.12.24. 11.50

Данас је Игњатијевдан: Који обичаји и веровања се везују за овај празник?

У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..

објављено 20.12.24. 09.45