„Краљевина Мароко је егзотична земља која људе привлачи топлином свог сунца и прелепом природом, осмесима и гостопримством локалног становништва према људима из других земаља“, овако своју причу, о земљи у којој живи већ 24 године, почиње Бугарка Ани Радева. Али она је свој боравак у далекој земљи претворила у мисију и посвећеност Бугарској. Као директор бугарске допунске школе „Родољубље“ при амбасади Бугарске у Мароку, наша сународница брине о очувању матерњег језика, културног идентитета и оживљавања традиције међу бугарском заједницом која живи у овој земљи.

„Наша богата историја и култура сачувала је имена многих значајних Бугара, које с поносом називамо народним будитељима. Захваљујући њима и данас постоји бугарски народ, вера у непролазне вредности, у морал и врлине које су нас очувале кроз векове“, рекла је Ани Радева у интервјуу за Радио Бугарска. А као наставник у бугарској допунској школи, обратила се свим својим колегама чија је мисија да буду савремени будитељи.

„Будитељем се може назвати свако онај ко доприноси очувању и развоју бугарске културе и историје, бугарског језика и самосвести, ко Бугарску носи у срцу, као драгу и чисту успомену, љубав, мисао и наду“, категорична је Ани Радева. „Улога бугарске допунске школе „Родољубље” у очувању бугарског језика и духа међу заједницом у Краљевини Мароко је огромна. Школа је фактор уједињења за све Бугаре, чува успомену на све бугарско – књижевност, историју, обичаје, традицију. За развој школе важна је подршка коју добијамо од Министарства просвете и науке, као и помоћ бугарске амбасаде у Мароку. Захваљујући финансијској помоћи бугарског Министарства просвете, успели смо да набавимо књиге, уџбенике, имамо школску библиотеку у Казабланки, чије су полице пуне књига. Чак и одрасли који живе у овом граду долазе у библиотеку да потраже штиво на бугарском. Осим уџбеника, школа је за децу купила и бугарске народне ношње. Велику подршку нам пружају и родитељи, који улажу велике напоре како би своју децу доводили у школу, иако већина њих живи веома далеко – одвајају време да би њихово дете похађало наше часове. Оно што их води је жеља за учењем бугарског језика и упознавањем бугарске традиције.“

Ани Радева открива да сваке године пред 1. новембар осећа искрену ангажованост и велику жељу да се међу бугарским породицама у Краљевини Мароко говори о делу народних будитеља. Према њеним речима, овај занос и поштовање свега бугарског постају јачи када човек живи ван граница своје земље.

„Школа „Родољубље” ове године је припремила виртуелни музеј бугарских будитеља, а сваки родитељ је имао задатак да исприча нешто о чуварима духа и бугарске културе. И деца су добила задатак – да сами науче песму о народним будитељима и да испричају нешто о неком бугарском писацу, револуционару или уметнику. Овим желимо скренути посебну пажњу ученика на тему будитеља и њиховог деловања – шта улажемо у реч, ко су народни будитељи, по чему ћемо памтити њихова дела. Веома сам срећна због труда, ентузијазма и ревности са којима су деца у Мароку напамет научила стихове и песме посвећене будитељима.“

Превод: Свјетлана Шатрић