Ове године се навршава 100 година од стварања рапсодије „Вардар“ – једног од најпопуларнијих бугарских музичких дела које је познато у различитим транскрипцијама. У питању је сјајна, празнична, колоритна музика – какво је у ствари и комплетно стваралаштво Панча Владигерова.
Пре 100 година је тада 23-годишњи Владигеров још увек живео у Берлину. Он је своје музичко образовање почео у Бугарској, а 1914. године је заједно са својим братом близанцем – виолинистом Љубеном Владигеровим, отишао у Берлин. Тамо су се браћа школовала код познатих педагога. Панчо Владигеров је двоструки добитник интернационалне награде по имену Менделсона коју је додељивао Берлински универзитет – 1918. за Први концерт за клавир, опус 6 и 1920 – за “Три импресије“.
Занимљива је чињеница да је чувени диригент Херберт фон Карајан још као студент изводио дела Панча Владигерова, а 1926. године приликом свог дипломирања извео је Концерт за клавир број 1 Панча Владигерова.
Композитор је на позив Макса Рајхарда радио за Немачко позориште (од 1920. до 1932. године). У том периоду (1922. године) је написао рапсодију ˮВардар”, која је у својој првој верзији била за виолину и клавир. Владигеров је испричао како је настала та његова чувена рапсодија.
По његовим речима, 1921. године су се у једној крчми у Берлину састали Бугари, међу којима су били сликар Константин Штркелов и Панчо Владигеров. Средином вечери Штркелов је запевао песму, а Панчо Владигеров је извадио нотни лист и записао мелодију. Након извесног времена позвао је пријатеље у госте и пред њима су браћа Владигерови први пут извели ново дело под називом „Бугарска рапсодија за виолину и клавир опус 16, 1922.“. Године 1923. издавачка кућа Universal Edition га издала под називом „Бугарска рапсодија Вардар“. Касније (1928. године) Панчо Владигеров је рапсодију оркестрирао за велики симфонијски оркестар, а његов брат Љубен Владигеров ју је 1971. године прерадио за две соло виолине.
Превела: Албена Џерманова
Убрзо након што је бенд Jazzboree награђен за најбољи деби на годишњој церемонији Топ 20 бугарских поп и рок песама БНР, певачица групе – Савина, представила је своју нову самосталну ауторску песму „Мило моје,“ која се појавила у тренутку када је..
Цвети су велики хришћански празник и један од најомиљенијих у нашем фолклорном календару. Цвети увек падају у недељу, дан након Лазареве суботе, шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. На Цвети имендан славе сви који носе име..
Ангел Дјулгеров је гитариста, виолиниста, аутор музике, аранжер и бенд-лидер, који последњих година ради са највећим звездама бугарске музике, као што су Лили Иванова, Љубо Киров и многи други. Поред учешћа у низу успешних пројеката, он успева..
Старозагорска опера, најстарија оперска кућа у Бугарској ван Софије, 2025. године обележава велики јубилеј – сто година свог постојања. Тим поводом,..
„Кроз тебе видим свет и све је тако живо… И сада чујем глас – говори лепо… Осећа се снага која је са бескрајном љубављу покрила страх… без тебе не..
Програм Европског музичког фестивала у Софији открива богату фолклорну баштину бугарског народа. Студенти Националне музичке академије „Проф. Панчо..