Дани између 6. и 8. новембра 1920. године обележили су страхом и тугом живот Бугара у Западним покрајинама. Окупација Босилеграда, Царибродске и Струмичке области од стране српске војске пре нешто више од 100 година и даље им је жива у сећању. И данас су видљиве последице губитка територије Бугарске после Првог светског рата. Снагом Нејског мировног уговора из 1919. године, који је Бугарској наметнут након њеног пораза у Првом светском рату, наша земља је изгубила велики део своје територије насељене бугарским становништвом. У складу с потписаним Уговором, Румунији је припала Јужна Добруџа, док су Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Грчка поделиле Македонију. Пре 100 година, 6. новембра 1920. године, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца преузела је контролу над територијама Цариброда, Босилеграда, Струмице и делом атара градова Трн и Кула.

Међу исконским територијама које је Бугарска била приморана да уступи нашле су се и Западне покрајине (1.545 кв. км) – на територији данашње Републике Србије. Граница која је тада повучена раздвојила је 25 бугарских села, укључујући куће, њиве, дворишта, родбину…

Председник Културно-информативног центра бугарске националне мањине „Босилеград“ Иван Николов описује живот Бугара у Западним покрајинама као 100-годишњу борбу за опстанак.

• О Бугарима у Србији

Независно од тога шта ће показати резултати пописа становништва, Николов је категоричан да они неће донети боље видике будућности региона:

„Толико нас је мало да је више потпуно небитно ко се како изјашњава – као Бугари, Срби или се неће изјаснити. Истина је да је у Босилеграду и Цариброду остало много мало људи, а страх да се изјасне као Бугари је генетски усађен. Људи или одбијају да се изјасне или бирају неку другу опцију како би избегли проблеме.“

• Како живе наши сународници испред прага своје домовине?

„Сведоци смо старења локалног становништва које више није у репродуктивној доби, број деце је све мањи и мањи. Упркос састанцима на високом нивоу, који увек почињу и завршавају се оптимистичним порукама и речима да односи између Бугарске и Србије никад нису били бољи него данас, видимо регион који је све пустији.“

Проблеми са загађењем животне средине која је, према речима Николова, у безнадежном стању, додатно продубљују негативне демографске трендове западно од бугарске границе:

„Један од рудника је престао с радом јер му Министарство енергетике није издало дозволу. Последице од изливања отпадних вода у реку су трајне. Треба да прођу деценије да отров нестане из воде. Међутим, други рудник наставља да ради, тако да не можемо рећи да смо по том питању постигли важан напредак.“

Дан Западних покрајина обележава се 8. новембра и подсећа нас на дубоку рану коју је отворио Нејски мировни уговор.

Уочи тог датума ће се 6. новембра у КИЦ „Босилеград“ одржати промоција зборника „Судбина Бугара у Западним покрајинама 100 година после Нејског уговора“.

„У питању су два зборника које је саставила група аутора, укључујући њихова излагања и извештаје са научне конференције коју организујемо сваке године, а на којој разматрамо различите аспекте живота бугарског живља у Западним покрајинама,“ рекао је на крају нашег разговора председник КИЦ „Босилеград“ Иван Николов.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова