„Не обећавај ми ништа за сутра, научио сам да ценим сваки минут... Хоћу цвет – један, али сад... Јер сутра почиње данас...“, пева се у популарној током 90-их година минулог века песми „Сутра почиње данас“. Повод да се присетимо ових речи је 10. новембар – Дан слободе говора у Бугарској. Датум који најчешће повезујемо са почетком демократских преображаја у Бугарској, постао је 2003. године и симбол слободе изражавања – на церемонији доделе годишњих награда за новинарство „Црноризац Храбар“ коју уручује Савез издавача у Бугарској.
На пленарној седници Централног комитета Бугарске комунистичке партије, која је одржана 10. новембра 1989. године, прихваћена је оставка тадашњег шефа државе Тодора Живкова, што је Бугарској омогућило да крене новим путем развоја и напретка после 45 година комунистичког раздобља.
„По мени, уметност је паралелан свет. Човек може да оде тамо, када му се све у његовом окружењу више не допада – каже у интервјуу Радио Бугарској Валди Тотев из групе „Штурците“. – У оним социјалистичким годинама музика је била комад слободе. Чак се дешавало тако да су наше најверније присталице биле малтретиране због своје одважности да јавно покажу да им се допадамо. И дошао је тренутак када смо једноставно морали да се повучемо, да престанемо свирати, да не бисмо изгледали као замка у коју падају наши фанови”.
Валди Тотев и многи други музичари активно су учествовали на протестима који су пунили тргове у време непресушног ентузијазма и великих нада за промене и бољу будућност, за слободу говора, уметности и личности.
Тада су се родиле и тзв. песме протеста, а њихове поруке и данас покрећу питања: Да ли је наше друштво успело да се избори са својим манама? Да ли су нас људи које смо тада изабрали повели добрим путем? Јесмо ли постигли толико прижељкивану слободу? И да ли је број људи који данас, управо данас, траже хлеб и топлу обућу мањи, као што пева Илија Ангелов из групе „Дијана Експрес“ у култној песми „Сутра почиње данас.“
Аутор музике је Илија Ангелов, текст је написао Александар Петров.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..
Променљиво облачно
Претежно облачно