Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Марија Мутафчијева - Мери: Најдражи поклон су срећни дани проведени са нашим најближима

Већ 30 година корачам својим улицама у музици и свака песма је најбоље што могу да дам у датом тренутку, рекла је певачица за Радио Бугарску

Фотографија: YouTube

Поново је оно доба године када нас обузима узбуђење везано за један од најомиљенијих празника – Божић. Осмеси, загрљаји, смех, празнично звецкање чаша и поклони који „чекају свој тренутак” сасатвни су део празничне емоције, али нешто ипак недостаје, зар не? То је музика која, као и све друго током ових дана протканих срећом, има празнични призвук.

У новембру 2011. године, у Првом студију БНР, први пут је уживо изведена једна од амблематичних песама „Мери бојс бенда” – „Најдражи поклон”. За вокалисткињу групе Марију Мутафчијеву, прича испричана кроз ову песму веома је лична, а порука песме је намењена њеној најближој особи – супругу Мирославу, у периоду који је био тежак како за њега тако и за породицу, а који су, на срећу, већ пребродили.

„Свако ко чује песму, замислиће празничну атмосферу, светла, али оно што је још важније – сјај у очима људи. Особа поред нас је нешто највредније у нашем животу. Клише је да не постоје незаменљиви људи. Напротив! Сваки човек је незаменљив и изузетно вредан и треба га чувати, пазити, волети. И учинити све што је у нашој моћи да некога ко нам је драгоцен задржимо уз себе. Најдрагоценији дар су људи који нас окружују.“

Мери се присећа да је прва која је чула ову песму била музичка продуценткиња Ана-Марија Тонкова, која ју је замолила да промени текст како би се песма могла пуштати и у другим приликама, а не само за Божић, јер се тиме њен животни век ограничава на само месец дана у години.

„Не можемо о њима размишљати као о песмама у којима се чују звона и утврђени клишеи. Треба да буду нешто што желимо да траје“, каже певачица. „Овакав приступ имам према свакој песми коју стварам – да буде нешто најбоље за шта сам способна у датом тренутку. Усудила бих се рећи да је „Најдражи поклон“ лепа песма и мени се много свиђа.“


Мери признаје да писање божићне песме није баш тако лак процес и усмерава разговор на тему недостатка довољног броја лако памтљивих празничних песама на бугарском језику.

„Увек постоји ризик да почнете да избацујете тоталне клишее. До наше свести не може да допре текст који је пун стандардних фраза. Творац песме увек треба да се руководи идејом да ствара нешто важно и вредно за сваког човека. Веома је тешко пронаћи оригиналну поруку коју желите да поделите са људима, а у којој се они могу пронаћи.“

Концертом који ће се у дворани „Блгарија“ у Софији одржати 10. фебруара следеће године, на њен рођендан, Мери ће обележити 3 деценије на сцени.

Већ 30 година корачам својим улицама у музици“, са осмехом каже она. „Ако човек жели да постигне нешто, мора да буде спреман за маратон, а не за спринт на кратке удаљености. Треба да зна да напоран рад и упорност не доносе увек резултате одмах, али пре или касније, резултати ће доћи.“


Нада се да ће дворана бити пуна људи који су током година ценили ову посвећеност.

Кратки наслови песама и текстови који су блиски људским душама и осећањима, уз лако памтљиве мелодије, заштитни су знак Мери Бојс бенда. Поруке које носе ове песме су посебно прикладне да њима изразимо наш однос према блиској или вољеној особи. А жеље за здравље, инспирацију и срећне дане, према истоименој песми Мери бојс бенда, могу се чути приликом сваког сусрета групе са својом публиком.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: Facebook/maryboysbandbg



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: Извршна агенција за Бугаре у иностранству - Ива Крумова и Анабел Касабов

Анабел Касабов – балерина из Буенос Ајреса заљубљена у бугарске народне игре

Анабел Касабов је једна од хиљаду потомака Бугара у Аргентини који не знају језик својих предака, али је Бугарска сваког дана присутна у њиховом животу. Она је шармантна балерина, игра и предаје класични балет, а уз то је и учитељ бугарских..

објављено 9.10.24. 11.25

Кад се пушка претвори у фрулу – Константин Златев и његова уметност с поруком мира

Неизвесност у којој се налазила Бугарска, али и страст према пењању натерали су пре 27 година Константина Златева да с ранцем на леђима и 3.000 долара у џепу крене ка остваривању дугогодишње жеље – да савлада један од врхова у америчком националном парку..

објављено 4.10.24. 12.35

Виолончелиста Николај Коларов и његов пут ка академској каријери у САД

Николај Коларов је бугарски виолончелиста који већ скоро 30 година своју академску каријеру, као и концертну делатност гради у Минесоти, САД. Његов дуг пут преко океана повезан је са жељом да магистарске студије у области гудачких инструмената упише у..

објављено 23.9.24. 11.15