Живети у Европи, али између два различита света – овако се може описати живот једне младе Бугарке, која је рођена у Софији, али тренутно живи у Паризу. Андреа је имала 12 година када се са мајком и 6-годишњом сестром преселила у Француску где је уписала колеџ Бартолди у граду на Сени. Девојчица која је до недавно похађала француску школу „Виктор Иго“ у Софији успела је да се брзо адаптира на нову средину.
Неколико месеци касније, у мају исте године, Андреа је на конкурсу BIG CHALLENGE 2008. за ученике који уче енглески језик у француским школама освојила прво место међу 141.000 вршњака. На републичком нивоу заузела је четврто место, што је невероватан успех за Андреу узимајући у обзир позамашан број учесника – укупно 330.000, у свим старосним групама из свих делова Француске. Тако је девојчица из Бугарске постала понос колеџа Бартолди који до тада није постигао такав резултат на конкурсу BIG CHALLENGE.
Андреа није заборавила бугарски језик, а за време распуста у Бугарској узимала је часове из бугарског. По завршетку средње школе, Анди је уписала стоматологију у Паризу. Тренутно је на последњој години студија, али истовремено обавља и приправнички стаж и ради у једној стоматолошкој ординацији.
Бар једном годишње успева да украде мало времена за себе и дође у Бугарску:
"Сваки пут када дођем кажем себи да морам чешће долазити," каже са осмехом Андреа. "Овде сам код куће, ово је моја домовина. Увек осећам неку тугу када после кратког боравка у домовини морам да се вратим у Француску. Овде се осећам некако слободније, мирније. Људи су овде дружељубивији. Менталитет им је другачији, другачија је и култура. Када долазим овде осећам се као да се враћам у детињство. Бугарска ми пуно недостаје."
Позив је изабрала још као дете, бака јој је била стоматолог. Воли у шали да каже да је кад је проходала, на поступаоници, прво узела бакине инструменте и то је на неки начин одредило њен животни пут.
А живот и рад у граду светлости је права трка са временом где те свакодневица толико заокупи да немаш времена да удахнеш и живиш живот пуним плућима. Стога сваки пут када дође у Бугарску, Андреа ужива у животу у Софији, у миру природе, планина и омиљеног мора.
"Навикла сам ја на живот у Паризу. Истина је да сам већи део живота провела тамо, али ми је срце овде. Понекад се осећам као дрво без корена... или као откинут цвет између Париза и Софије."
Зато се увек враћа у Бугарску, својим коренима.
Приликом једне од посета Софији упознала се са једним Холанђанином који је Бугарску изабрао за своју другу домовину. Зачуђена његовом одлуком, Андреа га је питала како је дошао до ње. Његов одговор је био кратак и јасан: "Quality of life" (Квалитет живота) и тиме је потврдио њен осећај да је живот у Бугарској мирнији и слободнији. "Наравно, добро је да у земљи постоје ред и правила, али без претеривања," каже Андреа.
На питање да ли би се вратила за стално у Бугарску, Андреа је рекла да не искључује ту могућност: "Једног дана ћу се сигурно вратити, не знам колико ћу дуго остати, али волим своју домовину," рекла је на крају нашег разговора Андреа Савова.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: лична архива, Дарина Григорова
Његов пут предводи страст, радозналост за светом који га окружује, истраживачки дух и жеља да иде напред како би сазнао шта се крије иза сваког корака који води ка новом научном открићу. Тервел-Љубомир Бојанов има само 22 године, а већ је..
"Два најважнија дана у животу су дан када се родиш и дан када схватиш зашто си се родио", цитат је који се приписује Марку Твену. Данашњу саговорницу Радио Бугарске љубав је одвела у другу државу, на другом континенту. Њен супруг, који је пола..
Скоро свако дете има жељу и способност да црта. Што се тиче талента, понекад су потребне године да он буде примећен и препознат. Поготово ако се деси да одрасташ у Бугарској у зору демократије. Управо таква је прича наше земљакиње Денице Грубер..