Пре почетка ратова за национално уједињење (период 1912-1918), представници софијске оштине одлучили су да кроз књигу летописа овековече догађаје који су значајни за град. Названа је "Златна књига Софије" и данас је међу највреднијим експонатима у Регионалном историјском музеју у Софији. Књига садржи више од 50 страница, које су по ивицама украшене позлатом, открила је за Радио Бугарску историчарка Теодора Мешекова и објаснила:
"Има занимљив кожни повез у облику поклопца. На њему се налазе геометријски елементи биљних мотива. У средини се налази грб главног града у оригиналној верзији, коју је осмислио Харалампи Тачев. Чува се у изрезбареној кутији. На почетној страници налази се порука цара Фердинанда. Финим рукописом на бугарском језику, свјеручно је написао поруку којом је нашем граду упутио најлепше жеље. Бугарску престоницу назива "мудром Софијом", а помиње и њене природне лепоте. Али на овом првом листу, на задњој страни, веома ситним словима, врло скромно је исписано име Елеонора. Без сумње се ради о његовој другој супрузи – царици Елеонори, познатој по својој пословичној скромности. Следећи лист књиге садржи поруку 32. бугарске владе на челу са Иваном Евстатијевим Гешовим. Књига се наставља порукама, жељама и поздравима написаним на различитим језицима које су упутили представници разних делегација које су Бугарску посећивале на националном нивоу или су биле гости Општине Софија. Написане су на готово свим, ако не чак и на свим европским језицима. Постоји и порука исписана хијероглифима, арапским писмом."
У књизи су забележени значајни догађаји како на националном тако и на новоу бугарске престонице. Најпознатији софијски градоначелник, инж. Иван Иванов, сматрао је потребним да забележи да је 1937. године позвао цара Бориса III и принца Кирила да се упознају са пројектом урбанистичког плана "Мусман". Због рата је план замрзнут, али је предодредио развој Софије чак и у годинама социјализма. Записан је и податак о свечаној општинској седници поводом Крајовског споразума из 1940. године, када је Бугарска мирним путем вратила Јужну Добруџу.
"О односима Немачке и Бугарске сведочи податак о добротворној изложби уочи нове 1941. године. Занимљиво је да она организована од стране такозване Немачко-бугарске привредне коморе, а у књизи се напомиње да ће сав приход од улазница за ову изложбу бити употребљен за помоћ угроженом становништву Софије током зиме. Занимљив је потпис и име познатог трговца Стефана Чапрашикова, који је председник ове коморе из бугарских редова.
За врeме Другог светског рата, књига скоро да и није била попуњавана.
"Од 1945. године настављено је попуњавање књиге летописа", наставља Теодора Мешекова. "Углавном се могу видети поруке и потписи представника Совјетског Савеза и делегација бивших социјалистичких земаља. Међу најзанимљивијим личностима које су посетиле Софију и оставиле своју поруку у књизи су совјетски пилоти-космонаути Валентина Терешкова и Алексеј Леонов. Занимљиво је да је, поред жеља и потписа, Леонов нацртао голуба мира са тзв. бедемском круном, која је присутна у грбу Софије (круна у горњем делу грба, која садржи елементе градског бедема – прим. аут.)."
"Златна књига" завршена је 1972. године, а обухвата догађаје из две различите епохе – Трећег бугарског царства и комунизма. Из ње сазнајемо да је Софија, чак и за време хладног рата, тежила да буде отворен град и да је дочекивала госте како са Запада тако и из такозваног "трећег света". Теодора Мешекова, која се бави истраживањима у вези са овом књигом, нада се да ће све поруке остављене на различитим језицима бити рашчитане: "Размишљала сам о евентуалном објављивању фототипског издања, али у књизи има толико језика да би један добар превод са одговарајућим коментарима био сложен и скуп подухват". Стога летопис Софије из модерног доба још увек чека своје преводиоце. Гости нашег града тренутно настављају да шаљу поруке у новој књизи – њене странице су већ украшене сребрним филиграном због чега је названа "Сребрна књига" Софије.
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографиjе: Иво Иванов, Регионални историјски музеј у Софији
Мало Трново данас обележава 111 година од ослобођења. У овом граду је 25. октобра 1913. године мешовита бугарско-турска комисија потписала документ којим је град са околним насељима припојен Бугарском Царству. Потписници са бугарске стране били су..
Гроб особе која је после смрти била подвргнута ритуалу против вампира откривен је приликом археолошких ископавања на Перперикону, рекао је за БТА руоводилац истраживања проф. Николај Овчаров. Гроб је пронађен међу скоро 250 откопаних гробова и..
Због његове хиљадугодишње историје Никопол називају "градом векова". Као насеље је настао још 169. године за време римског цара Марка Аурелија. Византијски цар Никифор III Фока је 629. године преименовао град у Никополис, што значи "Град победа"...
Бугарска православна црква 30. новембра слави светог апостола Андреја. Он је брат светог апостола Петра, а назван је Првозванизато што је пре свих..