Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Политичко беспуће обележило годину за нама

Фотографија: архива

Рат у Украјини је догађај који је на спољнополитичком плану обележио 2022. годину. Акција коју је Москва покренула 24. фебруара изазвала је невиђену до сад солидарност свих земаља чланица ЕУ са украјинским народом. У почетку су сви напори били усмерени ка украјинским избеглицама, затим су уведене финансијске санкције земљи агресору, послата је војна и хуманитарна помоћ Украјини. Близина подручја на којем букти рат усмерила је бројне избеглице ка Бугарској, а покушаји државе да организује њихов смештај и исхрану потпомогнути су снажним грађанским активизмом.


"Иако пролазимо кроз тешко и несигурно време, ми идемо ка враћању нормалности," рекао је у разговору за Радио Бугарску политиколог Евгениј Дајнов. Према његовим речима, државе чланице ЕУ су успеле да се изборе са ковид кризом. "Заједничким напорима ми смо „затворили“ један период егоизма. Друга нормалност која се такође враћа током кризног периода јесте отпорност либералне демократије против варварског покушаја да ратом у Украјини она буде срушена. Либерална демократија је увек била и остала јача од ауторитарних режима у кризним ситуацијама. Подсетили смо се и тога који су темељи демократије – слобода, право, иницијативност и добронамерност."

Упркос глобалним изазовима, 2022. ће у Бугарској остати упамћена као година политичке нестабилности и немогућности да буде формирана дуготрајна влада. Такво беспуће је предуслов да се јављају ставови и захтеви за променом модела управљања државом како би се Бугарска преобразила из парламентарне у председничку републику.

"Постојање таквих ставова је сасвим нормална ствар, јер и после четири гласања формирана је само једна редовна влада и три прелазне," каже политиколог Лидија Даскалова. Тврдња да председник земље не жели да буде формирана влада како би наставио да концентрише власт у својим рукама је преувеличана и спекулативна, сматра Даскалова:


"Али оно што је сигурно је да му се понашање много променило. Ублажио је тон према неким политичким партијама, према којима је раније био изузетно оштар. Добро памтимо да је управо он високо дигнутом песницом дао снажну подршку прошлогодишњим протестима. Чини ми се да је промена државног уређења тренутно поприлично удаљена тема, али засигурно могу рећи да сам категорично против да Бугарска постане председничка република."

Чују се и гласови који траже преиспитивање улоге и функција прелазне владе као облика извршне власти у времену политичке нестабилности. Један од аргумената за то је да привремена влада често прекорачује Уставом одређена овлашћења.

"Код слабих и нестабилних либералних демократија које лако могу да пређу у ауторитарне, популистичке и гангстерске режиме, није добра идеја применити британски модел – актуелна влада по истеку свог мандата да припреми изборе на којима ће евентуално бити замењена. За земље као што је Бугарска потребна је нека „споредна“ влада која ће организовати изборе и управљати земљом на базном нивоу. У том смислу, прелазна влада именована од стране председника, а не од парламента, свакако је добро законодавно решење."


Даскалова се нада да ће нам 2023. година донети више уверености да је промена коју тражимо заслужена и зависи од напора свих нас:

"Мислим да се малим корацима иде према томе. Чека нас пуно посла чији ћемо плодове, ако почнемо сад, видети после 5 или можда 10 година. Очекује нас пуно посла и на реформама неопходним за добијање средстава у оквиру Плана за опоравак и отпорност. Пред нама је и низ парламентарних и локалних избора. У таквим тренуцима ја, иако схватам колико је то тежак задатак, покушавам да будем оптимиста," рекла је Лидија Даскалова.


Према проф. Дајнову, 2023. ће бити година током које ће се наставити враћање нормалности и то је најоптимистичнија ствар коју можемо замислити након три деценије очекивања.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: БГНЕС, архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Хроника балканских догађаја

Атина ће модернизовати грчку војску до 2030. године Министар одбране Грчке, Никос Дендијас, изнео је пред Парламентом свеобухватан план реформе оружаних снага, који обухвата значајне промене у копненој војсци, морнарици и ваздухопловству...

објављено 15.11.24. 10.34
Дејан Николов

„Препород“ објавио податке истраге о изборима одржаним 27. октобра

На конференцији за новинаре одржаној у Парламенту, Дејан Николов, председник софијског огранка странке „Препород“, објавио је да по прорачунима његове странке број купљених гласова износи између 400.000 и 500.000. Према статистичкој анализи одступања..

објављено 13.11.24. 12.25

Привремени премијер Димитар Главчев позвао на формирање редовне владе

На почетку редовног заседања Владе, привремени премијер Димитар Главчев упутио је позив за формирање владе. Према његовим речима, „то је најдиректнији пут да се руководимо интересима народа“.  Главчев је истакао да привремена влада није..

објављено 13.11.24. 12.00