Бугарска православна црква и верници 18. јануара славе успомену на Светог Атанасија Великог.
Свети Атанасије Велики, архиепископ Александријски (328-373) рођен је у Александрији, Египат, 296. године и сматран је зачетником новозаветног монаштва насталог крајем 3. и почетком 4. века у Египту. Светитељ је увелико допринео ширењу монаштва у Европи.
Бугарски народ поштује овог светитеља као заштитника снега и леда. У народу се верује да на тај дан Свети Атанасије одлази на белом коњу у шуму. Скида зимски капут и облачи свилену кошуљу говорећи: „Иди, зимо, дођи, лето!“ Стога Бугари верују да се после тог дана хладна зима повлачи и стиже сунчано пролеће.
Према предању, Свети Антоније Велики, кога православни хришћани славе 17. јануара, и Свети Атанасије су браћа близанци. Стога се на Дан Светог Атанасија Великог у неким крајевима Бугарске изводе ритуали братимљења, у нади да ће браћа Антоније и Атанасије чувати људе који се братиме.
На данашњи дан имендан имају сви који се зову Атанас, Атанаска, Наско, Насја, Асја, Настја, Начо, Тањо, Тинка, Тина, Живко, Живка.
Данас празнују и ковачи, ножари и поткивачи. Легенда казује да су Антоније и Атанасије биликовачи који су осмислили ковачка клешта.
Његова светост Патријарх бугарски Даниил је тачно у поноћ објавио Христово васкрсење и поздравио вернике са „Христос Васкрсе!“ из Саборног храма Светог Александра Невског у Софији. Уз свечану звоњаву свих звона храма, мирјани окупљени испред цркве..
Патријарх бугарски и митрополит Софијски Даниил честитао је Васкрс верницима и у свом празничном говору је истакао позив православних хришћана да кроз дела Светлости свету откривају необичну небеску радост. „Очистимо своја чула и видећемо..
Хришћански свет данас слави Светло Христово Васкрсење. За православне народе ово је најсветлији дан – Празник над Празницима, којим славимо победу добра над злом и живота над смрћу. У Бугарској га зову Великден јер за православне Бугаре нема већег..