„Оног тренутка када постанете веома добри у нечему, и приходи ће неминовно доћи. Свету су потребни људи разних профила који се баве разним стварима“, саветује један од стручњака за развој каријере у Бугарској. Међутим, питање је и шта нам тренутно нуди тржиште рада. У последње време дошло је до пада потражње за ИТ стручњацима, показују подаци Завода за запошљавање на крају 2022. године. Показало се да највише слободних радних места има у индустрији, а поготово у прерађивачкој индустрији. Испоставља се да се у свим сферама привреде предузећа боре са дефицитом кадрова. Међу најтраженијим професијама су руковаоци машинама, средње и високо квалификовано техничко особље. Такође, и даље постоји дефицит медицинских стручњака, медицинских сестара и лекара, као и наставника у образовном систему. Транспортним предузећима која се баве копненим, морским и ваздушним превозом кадрови су такође преко потребни. Постоји и велика потражња за кадровима у области економије, рачуновођама, стручњацима у области финансија итд.
„Истраживање је показало да ће током 2023. године бугарском тржишту рада бити потребно више од 200 хиљада радника и стручњака који поседују знања и вештине у различитим професионалним областима“, каже Добрин Иванов, извршни директор Асоцијације индустријског капитала у Бугарској:
„Незапосленост је у Бугарској тренутно достигла историјски минимум, никада нисмо имали мањи број незапослених. Мање их је од 150 хиљада при чему се не ради се о незапосленима у правом смислу речи, јер већина њих ни не тражи посао, тј. нису економски активни. Сходно томе, имамо и рекордан ниво запослености, а тржиште рада већ годинама се суочава са дефицитом радне снаге. Имамо велики број слободних радних места, али нема кадра, неовисно о томе да ли се ради о квалификованим неквалификованим радницима. Ово такође утиче и на повећање зарада, које су исто тако у последњих годину дана расле рекордном брзином. Наша асоцијација спровела је анкету међу 864 мала, средња и велика предузећа и показало се да 30% послодаваца планира да запосли нове раднике, али се ту поставља питање да ли ће тржиште рада моћи да обезбеди радну снагу која би могла да буде ангажована. Тренутно је потражња за радном снагом већа него понуда и таква ситуација ће се задржати и у новој години.”
Подаци Националног завода за статистику показују да је Бугарска лидер по расту просечне зараде за 2022. годину. У поређењу са земљама западне Европе, где зараде расту знатно спорије, повећање је више него троструко. „То је такође последица конкурентности на тржишту рада, где се отварају нова радна места, али је тешко наћи људе који би их попунили“, каже Добрин Иванов:
„Повећање минималне зараде од 1. јануара није занемариво, оно је износило скоро 10%. Да, синдикати и неке партије које су заступљене у Парламенту захтевају да повећање буде још веће, али када се на ових 780 лева обрачуна законом прописани додатак за минули рад, плата износи скоро 900 лева, што је више од 50 % просечне плате. Апелујемо на раднике да не очекују да држава или синдикати повећају минималну зараду, већ да уложе напоре у преквалификацију како би могли да раде продуктивније, боље и ефикасније. С тим у вези, постоји тенденција наставка убрзаног повећања зарада. То је показало и наше истраживање – велики део послодаваца, иако су песимисти у погледу економског раста у 2023. години, верује да ће зараде наставити да расту за око 10% годишње.”
Предузећа воле да послује у мирном и предвидљивом окружењу, али се не очекује да ће се једно такво повољно окружење појавити у скорије време. Напротив, нестабилна политичка ситуација у нашој земљи код послодаваца ствара песимистичне ставове. А о уоченим негативним тенденцијама Добрин Иванов каже следеће:
„Генерално, ово повећање зарада запослених исцрпљује бугарска предузећа, јер се увећањем зарада предузећима ускраћује могућност да та средства искористе за инвестиције. То показују и подаци Националног завода за статистику о трошковима основних средстава које имају предузећа. Они су из године у годину све мањи управо због повећаних трошкова зарада. Међу осталим негативним факторима су и поскупљење електричне енергије и енергетска криза током 2022. године, као и закаснела реакција државе по питању обештећења предузећа. Надамо се да ће одлуке Владе и Народног собрања о исплати обештећења током целе 2023. године допринети томе да овај проблем бити избегнут.”
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографиjе: БГНЕС, Асоцијацијa индустријског капитала у Бугарској, Freepik.com, архивa
Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..
НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета НЕ „Козлодуј.“ Израда инжењерског пројекта вредног између 350 и 370 млн америчких долара..
За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..
Привреда у Бугарској се након неколико година слабог раста почела будити, савладане су последице ковид кризе, туризам се у потпуности опоравио, што је..