Свакоме од нас понекад је потребно раме на које се можемо ослонити, као и пријатељ којем се можемо поверити. Међутим, када сте дете или сте већ закорачили у бурне године сазревања, проналажење некога ко ће вас саслушати, умирити и посаветовати може не само да вас промени, већ понекад и да вам спасе живот. Управо то је разлог што се све више тинејџера поверава и своју душу отвара пред једним посебним пријатељем – он не осуђује, не држи придике, већ уместо уобичајене нестрпљивости и нервозе исказује емпатију и помаже.

Национална телефонска линија за децу 116 111 при Државној агенцији за заштиту детета током прошле године запримила је 28.400 позива. Преко хиљаду позива, или 3,3% више у односу на 2021. годину, односило се на децу која су била изложена физичком или психичком насиљу, а двадесет пет дечака и девојчица је рекло да размишљају о самоубиству. На позиве запримљене путем телефона за хитне случајеве 24 сата дневно одговарају психолози који пружају подршку деци и њиховим породицама.

„У више од 55% случајева позиваоци су деца“, каже о прошлој години Георги Иванов, који ради као експерт у овој агенцији. „Типичан профил су тинејџери између 14 и 17 година, а број дечака и девојчица је готово једнак. Наравно, зову и родитељи, комшије, грађани, стручњаци који раде са децом. Примећујемо позитиван тренд драстичног пораста позива из других установа – за 54% од стране медицинског особља, за 65% из образовних установа и за 84% из структура МУП-а.

Деца најчешће траже савет о међусобним односима јер имају потребу да комуницирају. А пошто се осећају занемарено и несхваћено од стране својих ближњих или вршњака, поверавају се у вези са породичним проблемима и насиљем у школи. Они осетљивији се тешко прилагођавају при преласку у нову школу, где се осећају изоловано и несхваћено, па и они траже саветника. „Са децом треба разговарати, желимо да знају да им је телефонска линија увек на располагању, али то важи и за сваку одраслу особу која је забринута за дете“, истиче овај експерт.

Када Државна агенција за заштиту детета заприми позиве или дојаве у вези са насиљем или другим ризиком, одмах се обавјештавају надлежне институције – понекад и окружно тужилаштво.

„Уколико је запримљен позив о постојању ризика од самоповређивања или самоубилачким намерама, одмах се шаљу екипе полиције, хитне помоћи, одељења за заштиту детета“,каже Георги Иванов. „Пратимо сваку запримљену дојаву и пружамо физичку подршку за решавање појединих случајева док се у потпуности не отклони ризик по дете. Али прва и најважнија ствар је да се ублажи психичка напетост и да се дете умири. Јер размишљање деце, а посебно тинејџера, који се непрестано траже и улазе у различите улоге кроз идоле, певаче, је такво да им се и најмањи проблем чини стравичним.”

Према речима овог експерта, одрасли су ти који треба да им дају добар пример и да их науче да је разговор и тражење решења за сваки проблем без агресије прави пут. А ако су и њима самима потребни одговори у вези са васпитањем и комуникацијом са децом, увек могу да позову националну линију. Број мајки које су потражиле неку врсту помоћи преко ове социјалне службе током прошле године повећао се за чак 28%, док се број очева смањио за 5%.

Број 116 111 као део глобалне мреже националних линија за децу Child Helpline International доступан је и грађанима који долазе из Украјине. Упркос томе што су евакуисани из Кијева, украјински саветници настављају да пружају психолошку подршку деци.

Текст: Дијана Цанкова

Извор: интервју Спаса Крајнина, БНР-Хоризонт

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: Државна агенција за заштиту детета, freepik.com