„Бугарско јеврејско становништво је једино које је после Холокауста било бројније него раније“, рекла је у интервјуу Радио Бугарској Рене Шашуа Хасон која је преживела Холокауст. Она је рођена у Пловдиву 1935. године, добро се сећа дана Холокауста, зверстава и понижења којима су били изложени њени сународници. Али памти и спасење...
У 2023. се навршава 80 година од спасавања бугарских Јевреја. Услед снажног друштвеног притиска, 10. марта 1943. године спречена је депортација јеврејског становништва Бугарске у нацистичке логоре. Сигурне смрти спасено је скоро 50 хиљада Јевреја који су живели на територији Бугарске пре уласка наше земље у Тројни пакт. Нажалост, опет у марту 1943. године, почела је депортација у нацистичке логоре 11.343 Јевреја са нових територија под управом Бугарске у то време – Западне Тракије, Македоније и Пирота. Међутим, оних скоро 50 хиљада Јевреја и њихови потомци су захвални бугарском народу.
Скоро сваког Бугарина у Израелу дочекују речју „хвала“. Захвална је и наша саговорница адвокат Рене Шашуа Хасон. "У доба Холокауста било је и свадби, и порођаја. То међутим, не значи да смо живели у благостању, да смо имали добре дане. Били су то страшни дани", каже она.
„У срцу носимо љубав према Бугарској. И она се преноси с генерације на генерацију. А успомене су, с једне стране, дивне: лепо детињство у Пловдиву, на уличици наспрам Бунарџике (знаменитости другог по величини бугарског града Пловдива – прим. аутора). А онда сећања на Други светски рат. Када сам била у другом разреду, затворили су јеврејску школу. Затим је дошао Закон о заштити нације и Уредба према којој у једној соби мора да живе најмање две особе. Мој отац је био мобилисан и послат у радне логоре, а мајка је већину времена била болесна“.
Рене се са тугом сећа и зиме у којој су поново били присилно затворени код куће, а њена мајка је добила акутну упалу слепог црева.
„Било је немогуће да је одведемо у болницу, јер нису примали Јевреје, каже Рене. – Морали смо ледом да смањимо упалу. Дали су ми торбицу и послали ме да у њу скупим лед са олука зграда. И кренула сам од куће до куће да скупљам леденице. Нажалост, видела су ме тројица младића, дечака који су били одевени у униформу „Браника“ (профашистичке омладинске организације у Бугарској у време Другог светског рата – прим. преводиоца). И почели су да ме гађају грудвама снега, говорећи: „Чифуткиња, Чифуткиња, шта радиш, излази, бежи одавде!“ (некада су Јевреје погрдно називали Чифутима – прим. аутора). И тако сам се вратила кући, гађана грудвама снега, али са ледом у торбици. И у том тренутку сам одлучила да морамо да нађемо своју домовину и да се преселимо.
И тако, када су рат и Холокауст били завршени, 1949. године, одмах након оснивања Државе Израел, дошли смо овде. И сачували смо лепу успомену на бугарски народ. Тада је Израел као држава имао много проблема. Међутим, постепено сам створила породицу и пронашла своје место за остваривање. Данас сам члан Друштва пријатељства Израела и Бугарске“.
Адвокат Рене Шашуа Хасон и њен муж имају троје деце. Након свега доживљеног у време Холокауста и са висине свог богатог животног искуства, Рене Шашуа Хасон упућује поруку данашњим генерацијама:
„Морамо чинити добро! Када осетиш страхоту рата, схватиш да је човек способан и на веома окрутна дела. Зато морамо наредне генерације васпитавати у духу љубави према другом човеку, у духу хуманизма и либерализма. Важна истина, укратко речено, гласи: „Не чини другоме оно, што не би желео да други учини теби!“
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: Красимир Мартинов
Марија Крумова је међу мало Бугара који су у Велику Британију отишли вођени не жељом да остваре свој емигрантски сан већ љубављу. Током 2 године боравка тамо она је развила мноштво својих наклоности – према уредним цветним баштама у аристократским..
Почетком 2021. године је др Абдулах Заргар из Ирана, иза којег је стао цео град Исперих, добио бугарско држављанство. Подсетимо да је лекар који је пре 18 година дошао из Велике Британије у бугарски градић био приморан да напусти функцију директора..
Музика је део нашег живота, наше свакодневице. За неке од нас она је позадина за свакодневне активности, а за друге је избор музике својеврсни ритуал. У тим случајевима некако не иде слушати музику на музичким платформама, већ је боље да се пусти музика..
Објективом фотоапарата ухваћена је Кеопсова пирамида, изнад које је силуета авиона у чијој позадини је пун месец. Ово је фотографија каква се сними..