Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Рене Шашуа Хасон која је преживела Холокауст: Не чини другоме оно, што не би желео да други учини теби!

16
Рене Шашуа Хасон
Фотографија: Красимир Мартинов

„Бугарско јеврејско становништво је једино које је после Холокауста било бројније него раније“, рекла је у интервјуу Радио Бугарској Рене Шашуа Хасон која је преживела Холокауст. Она је рођена у Пловдиву 1935. године, добро се сећа дана Холокауста, зверстава и понижења којима су били изложени њени сународници. Али памти и спасење...

Светски центар сећања на жртве Холокауста Јад Вашем у Јерусалиму
У 2023. се навршава 80 година од спасавања бугарских Јевреја. Услед снажног друштвеног притиска, 10. марта 1943. године спречена је депортација јеврејског становништва Бугарске у нацистичке логоре. Сигурне смрти спасено је скоро 50 хиљада Јевреја који су живели на територији Бугарске пре уласка наше земље у Тројни пакт. Нажалост, опет у марту 1943. године, почела је депортација у нацистичке логоре 11.343 Јевреја са нових територија под управом Бугарске у то време – Западне Тракије, Македоније и Пирота. Међутим, оних скоро 50 хиљада Јевреја и њихови потомци су захвални бугарском народу.

Јад Вашем, Дворана сећања са именима 4.800.000 погинулих
Скоро сваког Бугарина у Израелу дочекују речју „хвала“. Захвална је и наша саговорница адвокат Рене Шашуа Хасон. "У доба Холокауста било је и свадби, и порођаја. То међутим, не значи да смо живели у благостању, да смо имали добре дане. Били су то страшни дани", каже она.

„У срцу носимо љубав према Бугарској. И она се преноси с генерације на генерацију. А успомене су, с једне стране, дивне: лепо детињство у Пловдиву, на уличици наспрам Бунарџике (знаменитости другог по величини бугарског града Пловдива – прим. аутора). А онда сећања на Други светски рат. Када сам била у другом разреду, затворили су јеврејску школу. Затим је дошао Закон о заштити нације и Уредба према којој у једној соби мора да живе најмање две особе. Мој отац је био мобилисан и послат у радне логоре, а мајка је већину времена била болесна“.

Јад Вашем, Бугарски кутак у музеју Меморијалног комплекса
Рене се са тугом сећа и зиме у којој су поново били присилно затворени код куће, а њена мајка је добила акутну упалу слепог црева.

„Било је немогуће да је одведемо у болницу, јер нису примали Јевреје, каже Рене. – Морали смо ледом да смањимо упалу. Дали су ми торбицу и  послали ме да у њу скупим лед са олука зграда. И кренула сам од куће до куће да скупљам леденице. Нажалост, видела су ме тројица младића, дечака који су били одевени у униформу „Браника“ (профашистичке омладинске организације у Бугарској у време Другог светског рата – прим. преводиоца). И почели су да ме гађају грудвама снега, говорећи: „Чифуткиња,  Чифуткиња, шта радиш, излази, бежи одавде!“ (некада су Јевреје погрдно називали Чифутима – прим. аутора). И тако сам се вратила кући, гађана грудвама снега, али са ледом у торбици. И у том тренутку сам одлучила да морамо да нађемо своју домовину и да се преселимо.

И тако, када су рат и Холокауст били завршени, 1949. године, одмах након оснивања Државе Израел, дошли смо овде. И сачували смо лепу успомену на бугарски народ. Тада је Израел као држава имао много проблема. Међутим, постепено сам створила породицу и пронашла своје место за остваривање. Данас сам члан Друштва пријатељства Израела и Бугарске“.

Тел Авив, Споменик спасењу
Адвокат Рене Шашуа Хасон и њен муж имају троје деце. Након свега доживљеног у време Холокауста и са висине свог богатог животног искуства, Рене Шашуа Хасон упућује поруку данашњим генерацијама:

„Морамо чинити добро! Када осетиш страхоту рата, схватиш да је човек способан и на веома окрутна дела. Зато морамо наредне генерације васпитавати у духу љубави према другом човеку, у духу хуманизма и либерализма. Важна истина, укратко речено, гласи: „Не чини другоме оно, што не би желео да други учини теби!“

Јад Вашем, Дворана сећања са именима и фотографијама убијених
Превод: Албена Џерманова

Фотографије: Красимир Мартинов

Више из ове категориjе

„Краљ цвећа“ је Бугарин и живи у Мелбурну

Шта год да кажеш, реци то нежно, попут цвета!“ – речи су једног Бугарина који је сав свој живот посветио уметности лепоте. Ганчо Тасков живи у Мелбурну, у Аустралији, где је познат као „краљ цвећа“ због својих фантастично лепих цветних инсталација..

објављено 9.4.23. 10.10

Ненка Рашкова о животу у иностранству и хобију који у њене дане уноси боје

Два посла, кућа, муж, дете и пас – ово је свакодневница Ненке Рашкове у Немачкој. Као и већина Бугара у иностранству, млада породица је одлучила да напусти Бугарску из веома прозаичних разлога: „ Отишли смо пре 4 године јер нисмо успевали да..

објављено 29.3.23. 16.25

Реми и Пол праве пешчане скулптуре инспирисане животом у Бугарској

Њих двоје су се пре 20 година упознали у једном белгијском парку са пешчаним фигурама. Он је тада у песку направио 19-метарску скулптуру божанства, а она је, тик поред њега, израдила фигуру богиње. У једном тренутку су им се погледи срели и они су..

објављено 25.3.23. 10.25