„Бугарско јеврејско становништво је једино које је после Холокауста било бројније него раније“, рекла је у интервјуу Радио Бугарској Рене Шашуа Хасон која је преживела Холокауст. Она је рођена у Пловдиву 1935. године, добро се сећа дана Холокауста, зверстава и понижења којима су били изложени њени сународници. Али памти и спасење...
У 2023. се навршава 80 година од спасавања бугарских Јевреја. Услед снажног друштвеног притиска, 10. марта 1943. године спречена је депортација јеврејског становништва Бугарске у нацистичке логоре. Сигурне смрти спасено је скоро 50 хиљада Јевреја који су живели на територији Бугарске пре уласка наше земље у Тројни пакт. Нажалост, опет у марту 1943. године, почела је депортација у нацистичке логоре 11.343 Јевреја са нових територија под управом Бугарске у то време – Западне Тракије, Македоније и Пирота. Међутим, оних скоро 50 хиљада Јевреја и њихови потомци су захвални бугарском народу.
Скоро сваког Бугарина у Израелу дочекују речју „хвала“. Захвална је и наша саговорница адвокат Рене Шашуа Хасон. "У доба Холокауста било је и свадби, и порођаја. То међутим, не значи да смо живели у благостању, да смо имали добре дане. Били су то страшни дани", каже она.
„У срцу носимо љубав према Бугарској. И она се преноси с генерације на генерацију. А успомене су, с једне стране, дивне: лепо детињство у Пловдиву, на уличици наспрам Бунарџике (знаменитости другог по величини бугарског града Пловдива – прим. аутора). А онда сећања на Други светски рат. Када сам била у другом разреду, затворили су јеврејску школу. Затим је дошао Закон о заштити нације и Уредба према којој у једној соби мора да живе најмање две особе. Мој отац је био мобилисан и послат у радне логоре, а мајка је већину времена била болесна“.
Рене се са тугом сећа и зиме у којој су поново били присилно затворени код куће, а њена мајка је добила акутну упалу слепог црева.
„Било је немогуће да је одведемо у болницу, јер нису примали Јевреје, каже Рене. – Морали смо ледом да смањимо упалу. Дали су ми торбицу и послали ме да у њу скупим лед са олука зграда. И кренула сам од куће до куће да скупљам леденице. Нажалост, видела су ме тројица младића, дечака који су били одевени у униформу „Браника“ (профашистичке омладинске организације у Бугарској у време Другог светског рата – прим. преводиоца). И почели су да ме гађају грудвама снега, говорећи: „Чифуткиња, Чифуткиња, шта радиш, излази, бежи одавде!“ (некада су Јевреје погрдно називали Чифутима – прим. аутора). И тако сам се вратила кући, гађана грудвама снега, али са ледом у торбици. И у том тренутку сам одлучила да морамо да нађемо своју домовину и да се преселимо.
И тако, када су рат и Холокауст били завршени, 1949. године, одмах након оснивања Државе Израел, дошли смо овде. И сачували смо лепу успомену на бугарски народ. Тада је Израел као држава имао много проблема. Међутим, постепено сам створила породицу и пронашла своје место за остваривање. Данас сам члан Друштва пријатељства Израела и Бугарске“.
Адвокат Рене Шашуа Хасон и њен муж имају троје деце. Након свега доживљеног у време Холокауста и са висине свог богатог животног искуства, Рене Шашуа Хасон упућује поруку данашњим генерацијама:
„Морамо чинити добро! Када осетиш страхоту рата, схватиш да је човек способан и на веома окрутна дела. Зато морамо наредне генерације васпитавати у духу љубави према другом човеку, у духу хуманизма и либерализма. Важна истина, укратко речено, гласи: „Не чини другоме оно, што не би желео да други учини теби!“
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: Красимир Мартинов
Мало је оних који су имали прилику да посете активну ковачку радионицу како би својим очима видели како се кује вруће гвожђе. Данас се све мање људи бави овим занатом којем прети изумирање. Међутим, традиција ручне израде ножева је упркос..
У 76. години живота напустио нас је наш колега Асен Зидаров. Осим као дугогодишњи преводилац и спикер у уредништву на француском језику, Асен ће у нашим сећањима остати и са надимком „Бициклиста“. Пре неколико година је он у интервјуу Радио..
Он је млад и образован лекар који жели да остане у Бугарској – упркос свему и због свега. Др Антон Асенов има 34 године, рођен је у Шумену, али се као мали, са непуних годину дана, са породицом преселио у Турску. Одрастао је у Истанбулу где је завршио..