У селу Благово, које је удаљено 6 километара од града Монтане, у северозападној Бугарској, људи се жале на различите проблеме. Неки кажу да им недостаје пешачки прелаз и осветљен пут, други проблем виде у томе што у селу нема лекара, школе, посла, док су трећи забринути за своје душевно здравље.
“Живимо сиромашно и то је то. Колико год човек да ради, не може ништа да заради. Примамо минималне пензије. Ако не производиш, не можеш ништа имати. Али ето, сналазимо се некако, гурамо кроз живот. Ништа се неће променити док се они горе не промене. Риба мирише од главе, а не од репа.”, кажу неки становници села.
Иако живе у немаштини и често робу купују на вересију, а све што је њима важно могу наћи у граду, људи у Благову знају да њихово село неће нестати са животом последњег старца овде. Чист ваздух, могућност да имају своју кућу са двориштем и близина града привукла је многе младе људе те су они одлучили да свој дом створе управо овде.
Први досељеници су у Благово стигли после угушивања Чипровског устанка против османске владавине 1688. године, а данас ту живи око 500 људи.
“Село се налази у близини Монтане. Негде око 30% кућа купили су становници других насељених места. Имамо проблеме са аутобуским превозом, јер не постоји линија Благово-Монтана, а некадашња железничка станица у селу данас је само стајалиште. Немамо ни производњу, због чега људи раде углавном у Монтани, а на посао стижу првенствено колима. Осим тога, у селу немамо доктора, наши изабрани лекари су опет у граду”, прича председник сеоске општине Лачезар Асенов, коме је ово четврти мандат на тој функцији.
Благово, као и друга мала насеља код нас, има проблем са инфраструктуром. „С обзиром на повећање становништва, добро је размислити о канализацији и новом водоводу са станицом за пречишћавање воде“, каже Лачезар Асенов. Међутим, он не може ништа да уради без помоћи „општине и министарства“ – посебно последње 2 године нестабилности у држави.
У селу Благово постоје и ствари које ипак радују мештане – на пример, имају два ђака првака, који са још око 40 деце сваког радног дана путују до Монтане и назад аутобусом који је обезбедила општина. Нажалост, овде одавно нема школе и вртића. Остало је само дечје игралиште, које међутим, треба реновирати. А читалиште је, иако добро опремљено, затворено.
Лачезар Асенов наставља своју причу:
“Сада морамо изабрати нову управу, именовати ново особље. Док је читалиште радило, тамо смо обележавали Лазареву суботу, празник Светог духа, Јовандан, Тривундан. Библиотека располаже књигама, имамо и компјутерску салу – пре три године смо конкурисали пројектом и од Фондације „Глобалне библиотеке“ добили три рачунара и мултимедијалну опрему.“
„По идеји родитеља у селу један од првих планираних задатака после отварања читалишта је формирање две групе народних игара – за децу и за одрасле. И остварићемо то ако не буде нове епидемије“, каже председник сеоске општине и додаје да је доста мештана преминуло од последица коронавируса.
“Само у три месеца прошле године изгубили смо 18 људи – истина је да су то били старији људи, али су они ишли у поштанску станицу да плате рачуне, да подигну пензије, могли су сами да оду у продавницу… Сада смо, захваљујући томе што људи купују куће и насељавају се овде, међу првих 5 села у општини Монтана по броју становника. Али људи се још увек некако плаше – више времена проводе код куће, није као некада. Изађу по хлеб, на кафу...”, каже Лачезар Асенов.
Он је, међутим, оптимиста и радује га то што у последње време у селу има много младих људи и много нових кућа. А да би сви овде живели још мирније, мада и сада у Благову нема крађа и мештани не закључавају своја возила, Лачезар Асенов би волео да село добије видео-надзор.
Извор: Интервју Кирила Кирилова из регионалне радио-станице БНР у Видину
Текст: Дијана Цанкова
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БНР - ВидинИстраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..