Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2023 Сва права задржана

145 година после Ослобођења Бугарске историја нас и даље провоцира

Видео-пројекат „Букварь“ нас тера да другим очима погледамо нашу прошлост

Фотографиjа: Facebook / Christian Ivanov

Навршава се 145 година од ослобођења Бугарске од Османске владавине. 3. марта 1878. године потписан је Санстефански мировни уговор између Русије и Османског царства и тиме окончан Руско-турски рат од 1877-1878. године, који је за Бугарску био ослободилачки. Наша држава, иако још увек одвојена од својих великих територија у којима су живели Бугари, поново се појављује на мапи Европе као Кнежевина Бугарска, која је обухватала северну Бугарску и подручје око Софије.

И мада је овај датум након петовековне османске владавине означио остварење једног од наших националних идеала – слободе, данас он изазива полемику.

„Много сам размишљао о 3. марту. Међутим, ма колико нас овај датум, уједињује као народ и државу, који се поново појављују на политичкој мапи Европе, он нас и раздваја, јер и дан данас национално уједињење, за које су се борили сви револуционари и људи који су радили за бугарску ствар, није остварено у облику у којем су га они замишљали" – изјавио је у интервјуу Јоану Колеву из Радио Бугарске Христијан Иванов.

Христиjaн Иванов
Његово интересовање за бугарску историју изазвали су наш фолклор и народне игре годинама уназад, док је живео и студирао музику и психологију у Шкотској.

Према Христијану, подела на „филе” и „фобе”, која је чињеница у нашем друштву и то не само када је реч о историјским питањима, може се превазићи. У ту сврху, посебно је важно да свако од нас развије способност критичког размишљања и одвајања поузданих информација од дезинформација.

У дигиталном свету то је тежак задатак, али не и немогућ. Христијан има своју мисију у том правцу – заједно са својим истомишљеницима створио је видео-пројекат кроз који тумаче различите догађаје, чињенице и теорије везане за бугарску историју и стереотипе.

Још се не зна колико ће тачно видео-спотова садржати пројекат чији су аутори Бугари који су се вратили из иностранства, а који је инспирисан првим бугарским уџбеником – тзв. „Рибљим букваром“ Петра Берона, али је његов циљ јасан – да разбије уврежене представе о Бугарима као пројекцији главног јунака знаменитог романа Алека Константинова "Баја Гања".

Илиja Бешков, „Бај Гањо чита „Баја Гања“, 1947. г.
„Можда има људи који су склони да прихвате да су они у суштини попут јунака Алека Константинова, али има и странаца који су кроз нашу земљу пролазили на путу према Истанбулу и описали су сасвим другу стварност. Док су путовали по Бугарској, рачунали су пре свега на гостопримство и помоћ људи у селима. Они у својим дневницима пишу да су Бугари изузетно чисти и вредни људи, спремни да их дочекају и нахране, а њихови домови сијају од чистоће. Циљ нам је да покажемо део ових докумената и обе тачке гледишта, и тако сваком нашем гледаоцу омогућимо да сам процени“ – наводе млади родољуби и додају да се надају да ће историјски документи и књиге заузети озбиљније место у животу младих Бугара.

За екипу пројекта је важно да гледаоцима понуди довољно чињеница које ће их натерати да другим очима погледају своје родно место, вредности и памћење које је очувало бугарску нацију до данас.

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: Facebook / Christian Ivanov

Више из ове категориjе

Свечано проглашење уједињења Северне и Јужне Бугарске у независно царство, 22. септембра 1908. године

Рађање Трећег бугарског царства

Почетком јула 1908. године официри и комитети „Јединство и напредак“ изводе војни удар у Османском царству. У Софији су свесни да ће нова власт у Цариграду појачати терор над Бугарима у Македонији и Тракији и зауставити реформске процесе које су..

објављено 22.9.23. 09.10

115 година независне Бугарске

22. септембра 1908. године, три деценије после Руско-турског рата од 1877-1878. године, који је за нашу земљу био ослободилачки, Бугарска је прогласила своју независност од Османског царства. Међутим, независност о којој су Бугари дуго сањали није се..

објављено 22.9.23. 06.10

Држава издвојила новац за реконструкцију Куршумли џамије у Пазарџику

Буџетом за 2023. годину предвиђена су додатна финансијска средства у износу од око 3,155 млн евра за верске заједнице. Део тог новца ће отићи на обнову Куршумли џамије у Пазарџику. Богомољи старој 364 године, која је 1964. године проглашена..

објављено 17.9.23. 11.45