Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Галерија у Ћустендилу представља локалне сликаре јеврејског порекла

Фотографија: Галерија ликовних уметности у Ћустендилу

Поводом 80. годишњице спасавања бугарских Јевреја за време Другог светског рата у Галерији ликовних уметности у граду Ћустендилу „Владимир Димитров-Мајстора” је приређена изложба дела двојице локалних сликара јеврејског прекла који су представници две генерације. То су Мориц Бенционов (1898 – 1941) и Арон Алкалај (Анрико) (1924 – 2012).


Истакнути бугарски сликар Владимир Димитров-Мајстора је први приметио таленат младог Морица Бенционова и охрабрио га у његовом раду. Мориц је био тих, скроман, болешљив човек, али је створио дела која се убрајају у велика достигнућа бугарске ликовне уметности 30. и 40. година 20. века. Сликао је претежно пејзаже инспирисане природом Ћустендилског краја. Критика га је називала „романтичним пејзажистом Ћустендилске котлине”.

Сликар Арон Леон Алкалај (Анрико) је такође рођен у Ћустендилу. Године 1944. уписао се на Академију ликовних уметности. Учио је зидно сликарство код проф. Кирила Цонева. Емигрирао је у Израел у години свог дипломирања на Академији – 1948. Предавао је сликарство на Институту уметности у Бат Јаму, у Школи уметности и на Државном институту за професоре цртања.






Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Румен Статков ,,Виле”

Сликар Румен Статков у новом "Плесу" са својом публиком

Он је сликар, али и филозоф. Воли да прича приче у бојама, али и да их слуша у мелодијама. Он је Румен Статков и само пре неколико дана, 17. октобра, у галерији "Нирвана" у Софији представио је своју најновију изложбу под називом "Плес". "Ове..

објављено 23.10.24. 12.10

Бугарска, Румунија и Грчка показују блага Трачана у САД

Четрнаест музеја из Бугарске са више од 150 експоната учествоваће на изложби „Древна Тракија и антички свет. Блага из Бугарске, Румуније и Грчке“ у музеју Гети у Лос Анђелесу. Изложба ће трајати од 3. новембра 2024. године до 3. марта 2025. године,..

објављено 17.10.24. 16.48

Пијаца као културни феномен јуче, данас и сутра

Један од најзанимљивијих и најживописнијих простора у сваком месту несумњиво јесте локална пијаца. Без обзира на то одржава ли се свакодневно или само одређеним данима у недељи, има ли у својој понуди специфичне производе или не, пијаца је културни..

објављено 16.10.24. 12.45