Сенка коју је амерички Закон о смањењу инфлације бацио на светлу будућност Зелене Европе као да се распршује. Или барем такав осећај влада након лидерског састанка председнице ЕК Урсуле фон дер Лајен и председника Џоа Бајдена, на коме као да су се погледима разумели да треба да пронађу начин да „зауздају” инфлацију кроз развој зелених технологија – „златни рудник” за економски процват на свим континентима – и сада и убудуће.
И док се САД против инфлације боре подстицајима за производњу електричних аутомобила и зелене индустрије, Европа инструмент за борбу против инфлације види у адекватности минималних плата – путем Директиве о адекватним минималним платама у ЕУ.
„ЕУ сада каже „веће минималне плате“ – то је економско решење за разлику од времена када смо се налазили у банкарској кризи са нижим платама и нижом стопом покривености колективним преговарањем,” рекла је Агнес Јонгериус, европосланица из Прогресивне алијансе социјалиста и демократа, која је заједно са европослаником Денисом Радткеом из Европске народне партије известилац о директиви која је усвојена у октобру:
„Овом директивом желимо да гарантујемо права радника када је реч о колективном преговарању и штрајковима!“, додао је он.
„Идеја је да ојачамо колективно преговарање и да радимо на томе да ниво минималних зарада буде адекватан. Сада је много другачије него пре 10 година када смо били у финансијској кризи. Тактика у погледу минималних плата била је различита – да се смање или да се одржавају на ниском нивоу. Тако да је промена политичке позиције важна и верујем да је позитивна“, рекао је у интервјуу за БНР Карлос Вакас, аналитичар Европске фондације за побољшање услова живота и рада – Eurofound.
„Многи мисле да ће директива обавезати земље ЕУ да одреде јединствени ниво минималне зараде – али није тако! Она, с једне стране, укључује колективно преговарање између социјалних партнера. То значи да ће земље у којима је покривеност колективним договарањем испод 80 одсто, као што је то случај у скоро целој ЕУ, морати да разраде акционе планове како би се ова покривеност побољшала. С друге стране су минималне плате чију висину одређује влада. Директива владама не намеће обавезу да донесу одлуку о одређеном нивоу минималне плате.“
„Процену да ли је минимална зарада адекватна морамо направити – и ми и ви као земља. У ту сврху нудимо међународну индикативну референтну вредност – 60% бруто средње зараде и 50% бруто просечне зараде. А након што извршите проверу – шаљете извештај у Брисел“, објаснила је европосланица Агнес Јонгериус, и истакла:
„Не можемо ми из Брисела да кажемо колика треба да буде минимална плата у Бугарској – свака држава чланица мора сама да процени да ли онај ко прима плату може да користи скуп роба и услуга које чине потрошачку корпу, на пример. Један од начина је путем референтних вредности.“
„Ове године су минималне зараде прилично повећане. У Бугарској, за 10 одсто или нешто испод просека – Бугарска се налази на 12. месту од укупно 21 земље. Постоје веома велике разлике између осталих земаља и Бугарске – она има најнижу законом прописану минималну зараду. Она износи отприлике 2 и по евра по сату, док је у Луксембургу скоро 14. Али, ако погледамо последњу деценију, Бугарска је трећа по развоју. Само су у Румунији и Литванији минималне зараде имале већи раст“, додао је аналитичар Еврофонда.
„Уколико земље чланице не изађу са акционим планом у року од две године, сигурно ће сносити последице у складу са европским законима. Ово није пријатељска препорука!“, упозорио је европски посланик Денис Радтке на ову директиву коју европске земље у своја национална законодавства треба да пренесу до новембра 2024. године.
„Позивамо државе чланице да пренесу директиву у своје национално законодавство, тј. да не чекају да прођу две године. Већ имамо прве позитивне примере, попут Шпаније и Румуније“, позвала је европосланица Агнес Јонгериус.
„У већини земаља ЕУ инфлација се помиње у законодавству. Мало је земаља у Европи – а Бугарска није међу њима – у којима постоје строга правила за обрачун инфлације. На пример, Луксембург, Белгија, Француска користе формуле и када је инфлација велика као ове године, аутоматски подижу ниво минималне зараде“, додаје аналитичар:
„Али на пример Малта и Словенија – сваке године када доносе одлуку о јануарском повећању у обзир узимају промене трошкова живота, док је у Немачкој и Холандији то договорено између социјалних партнера. У већини европских земаља је као у Бугарској. Не постоји званично правило – могу или не морају узети у обзир инфлацију, а могу узети у обзир и привредни раст или просечне зараде“.
„Директива такође наглашава потребу за јачањем инспекције рада, укључујући квалификованије и бројније особље које би пратило неправилности и изрицало санкције“, рекла је европосланица Агнес Јонгериус, а Карлос Вакас је улио наду:
„Земље које су у ЕУ ушле после 2004. године полако, али значајно напредују. И тако се јаз између источне и западне Европе смањује. Источноевропске земље се приближавају у погледу прихода, економског раста и плата. А ако се овај процес настави – разлика се може потпуно истопити“.
Да ли ће се јаз између европских земаља у погледу минималних плата у будућности заиста истопити – показаће време и инфлација. А да ли има напретка у спору око субвенција за чисте технологије између Европе и Сједињених Држава – показао нам је састанак лидера са обе стране Атлантика.
„Договорили смо се да радимо на критичним сировинама које су ископане или прерађене у Европској унији и да им омогућимо приступ америчком тржишту као да су ископане на америчком тржишту“, саопштила је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.
„Усмеравамо нове инвестиције у стварање чистих енергетских индустрија, као и радних места. И водимо рачуна о томе да имамо ланце снабдевања за оба наша континента. Ова идеја је основа нашег Закона о смањењу инфлације и вашег плана Зеленог договора“, објаснио је амерички председник Џо Бајден:
Другим речима, два лидера ће преговарати о производњи батерија за електричне аутомобиле, као и о ублажавању разлика по питању пореских кредита за такве аутомобиле који су део Закона о чистој енергији. На који начин – кроз споразум о минералима, критичним минералима, да би се олакшали захтеви за субвенције из америчког Закона о смањењу инфлације.
Да за ЕУ овај закон представља извор забринутости – због тога што би агресивни амерички програм могао да измести инвестиције из Блока, америчка министарка енергетике Џенифер Гранхолм признала је раније:
„Бизнису се свиђа, владама – не толико! Али и ви треба да учините исто, треба да стимулишете производњу чисте енергије у својој земљи! Мало пријатељско такмичење! Не желимо да започињемо трговинске ратове! Желимо да поново покренемо ланце снабдевања батеријама у земљи, јер већ дуго седимо скрштених руку! Између осталог, 111 компанија за производњу батерија или таквих које се баве испоруком батерија већ је најавило свој долазак!
Бела кућа приоритет даје приступу минералима попут литијума, никла и кобалта који су потребни за батерије електричних аутомобила. Поред њихове употребе, подстичу се њихова производња и ланци снабдевања у Сједињеним Државама.
„У америчком закону о смањењу инфлације постоји низ текстова који стварају услове за дискриминацију европских компанија. Конкретно – предвиђен је порески кредит за куповину електричног аутомобила у износу од 7.500 долара ако се у њему налазе батерије, делови, компоненте и сировине које потичу из земаља са којима Сједињене Државе имају споразуме о слободној трговини. Не постоји такав споразум са Европском унијом, што аутоматски значи да потрошачи неће добити порески кредит при куповини електричног аутомобила произведеног у Европској унији“, прецизирао је у интервјуу за емисију „Субота 150“ у оквиру програма „Хоризонт“ Никола Поатје, аналитичар економског труста мозгова „Бројгел“.
А споразум, на којем ће лидери радити, омогућиће да се компоненте или материјали за батерије који су произведени у Европи користе у електричним аутомобилима који испуњавају услове за пореске кредите у Америци. На тај начин, споразумом би се статус ЕУ изједначио са статусом америчког партнера у слободној трговини.
А како се у ову слику уклапа Бугарска, у интервјуу за „Хоризонт“ објаснио је извршни директор Аутомобилског кластера и БРАИТ-а – Бугарске асоцијације послодаваца „Иновативне технологије“ архитекта Љубомир Станиславов:
„Тренутно у Бугарској послује велики број компанија које производе различите компоненте које се уграђују у електричне аутомобиле. Ми, на пример, производимо каблове за ожичење електричних возила – и то у више фабрика; кутије за батерије за електричне аутомобиле, електронику и команде за електричне аутомобиле. Доста тога већ се производи у Бугарској, али постоји је још много тога што може да се уради“.
„У Европи постоји такозвани European Battery Alliance, коју чине земље и компаније које активно раде у овој области. Али, нажалост, у време када је основана, наша земља није показивала жељу да јој се придружи. Тренутно радимо на томе да наша земља буде укључена у Европску алијансу за батерије“, додао је директор Аутомобилског кластера, напомињући да амерички Закон о смањењу инфлације, који подстиче улагање у батерије, „заиста функционише“:
„Поменули сте да је 111 компанија заинтересовано за улагање. Прошле недеље је Фолксвагенов пројекат изградње фабрике батерија у источној Европи стављен на чекање – управо због огромног пакета подстицаја који САД нуде за такву делатност. Крајем прошле недеље добили смо обавест да Европска комисија тренутно – од четвртка наовамо – активно разматра нове мере. Документ се зове „Привремени оквир за управљање и промену криза“ и овим документом су постављена много флексибилнија правила за доделу државне помоћи, тј. чланице ЕУ имаће право да дају веће подстицаје, веће подстицајне пакете, пре свега за производњу батерија.
„Тренутно, не само у источној Европи, већ у Европи уопште, земља са најбољим учинком је Мађарска, која је до сада успела да привуче седам веома значајних пројеката за производњу батерија, тако да ЕК инвеститорима из овог сектора препоручује да се окрену према другим земаљама, како тамо не би дошло до превелике концентрације“, рекао је арх. Љубомир Станиславов, који је, на тему европске шеме за минималне плате, истакао:
„Ниво плата у Бугарској расте – а за то је такође заслужна и аутомобилска индустрија. Није тајна да аутомобилске компаније плаћају боље од других фирми у региону. Велики је проблем што би се овим повећањем требало моћи управљати и планирати, а не да оно буде засновано на некаквим директивама или некаквим документима које влада доноси од данас до сутра, јер је то штетно за компаније”.
„У престоници су плате већ изнад просечног европског нивоа, тако да не очекујем било какву промену у Софијском региону. Тренутно је ово један од региона који привлачи највише инвестиција у Бугарску. Наравно, за остале регионе где су један од подстицаја за привлачење инвеститора ниже зараде, то ће смањити њихову конкурентност. Већ одавно нисмо земља која је првобитно привлачила инвестиције само на бази производње са веома ниским трошковима. Већ смо се преоријентисали на производње са вишом додатном вредношћу и са више инжењерских решења“, нагласио је извршни директор БРАИТ-а – Бугарске асоцијације послодаваца „Иновативне технологије“.
Превод: Свјетлана Шатрић
Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни посланици не могу да изаберу председника Собрања. Актуелно питање поштености и транспарентности избора..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..
Посланици Европског парламента завршили су саслушања 26 кандидата за комесаре у новом саставу Европске комисије, коју предводи Урсула фон дер Лајен. Ипак, крај овог процеса није резултирао споразумом међу политичким снагама око коначног састава..
Претежно облачно
Променљиво облачно