21. март проглашен је за Дан Ћустендила, града у југозападној Бугарској. Празник је познат под именом „Ћустендилско пролеће“ а наследник је обичаја који вуче корен из давних времена када су на овом поднебљу живели Трачани и Римљани. Повезан је са култом према Сунцу, ватри и злату. Од 1996. године постоји традиција да се на тај дан бира „Девојка Ћустендилског пролећа“ која има и две пратиље. Оне симболизују нежни корак долазећег пролећа, младост и нове наде… То је у ствари прво такмичење лепоте у нашој земљи.
Ове године уочи празника Ћустендила по 56. пут изабрана је „Девојка Ћустендилског пролећа“ – то је Моника Јорданова (на фотографиjи у средини).
Из Ћустендилског краја је народна певачица Олга Борисова. Рођена је у селу Жиленци, 4 км од Ћустендила. Године 2021. је она у свом последњем интервјуу Радио Бугарској, пар месеци пре него што напусти овоземаљски свет, рекла: „Тек сада схватам каква је то срећа током целог живота певати бугарске народне песме. Захвална сам и дивим се стваралачком генију бугарског народа“.
Олга Борисова је дуге године била солисткиња и глас светски познатог хора „Мистерија бугарских гласова“. За тонски архив БНР и БНТ снимила је стотине песама, а њен глас звучи и на албумима швајцарског продуцента Марсела Селијеа, од којих је један 1991. године освојио америчку музичку награду „Греми“. Године 1994. је њено име укључено у Светску енциклопедију музике и музичара која излази у Лондону. Певачица је проглашена почасним грађанином Ћустендила а у августу 2021. године уручен јој је Почасни знак Председника Републике за значајан допринос очувању, развоју и промовисању бугарске народне уметности.
У извођењу Олге Борисове послушајте песму „Лепа Јано“ у којој се пева о младој девојци Јани која соколу каже да је тужна, јер је њен драги отишао у хајдуке.
Уредио: Красимир Мартинов
Уредила и превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: Општина Ћустендил
„Као стваралац, увек ме је занимао проблем изградње бугарског музичког стила“ – написао је својевремено наш велики класик Љубомир Пипков, аутор неких од најважнијих дела у композиторском стваралаштву на нашем тлу из прошлог века. Пипков, осим што је..
Град Правец ће у наредним данима бити својеврсна позорница класичне музике под ведрим небом. Од 18. до 20. јула 2025. г, на живописној обали језера и централном градском тргу ће се одржати 20, јубиларно издање Pravets Art Nights-а – догађаја који у..
Државна опера у Старој Загори ће свој 100. рођендан прославити уз премијерно извођење опере „Цар Калојан“ Панча Владигерова на сцени Античког форума „Аугуста Трајана“ 17. и 18. јула, од 21.00 ч. Опера „Цар Калојан“ с либретом Николаја Лилијева, по..
„Као стваралац, увек ме је занимао проблем изградње бугарског музичког стила“ – написао је својевремено наш велики класик Љубомир Пипков, аутор неких од..