21. март проглашен је за Дан Ћустендила, града у југозападној Бугарској. Празник је познат под именом „Ћустендилско пролеће“ а наследник је обичаја који вуче корен из давних времена када су на овом поднебљу живели Трачани и Римљани. Повезан је са култом према Сунцу, ватри и злату. Од 1996. године постоји традиција да се на тај дан бира „Девојка Ћустендилског пролећа“ која има и две пратиље. Оне симболизују нежни корак долазећег пролећа, младост и нове наде… То је у ствари прво такмичење лепоте у нашој земљи.
Ове године уочи празника Ћустендила по 56. пут изабрана је „Девојка Ћустендилског пролећа“ – то је Моника Јорданова (на фотографиjи у средини).
Из Ћустендилског краја је народна певачица Олга Борисова. Рођена је у селу Жиленци, 4 км од Ћустендила. Године 2021. је она у свом последњем интервјуу Радио Бугарској, пар месеци пре него што напусти овоземаљски свет, рекла: „Тек сада схватам каква је то срећа током целог живота певати бугарске народне песме. Захвална сам и дивим се стваралачком генију бугарског народа“.
Олга Борисова је дуге године била солисткиња и глас светски познатог хора „Мистерија бугарских гласова“. За тонски архив БНР и БНТ снимила је стотине песама, а њен глас звучи и на албумима швајцарског продуцента Марсела Селијеа, од којих је један 1991. године освојио америчку музичку награду „Греми“. Године 1994. је њено име укључено у Светску енциклопедију музике и музичара која излази у Лондону. Певачица је проглашена почасним грађанином Ћустендила а у августу 2021. године уручен јој је Почасни знак Председника Републике за значајан допринос очувању, развоју и промовисању бугарске народне уметности.
У извођењу Олге Борисове послушајте песму „Лепа Јано“ у којој се пева о младој девојци Јани која соколу каже да је тужна, јер је њен драги отишао у хајдуке.
Уредио: Красимир Мартинов
Уредила и превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: Општина Ћустендил
Од 1990. године на предлог Међународне ромске уније 8. април се обележава као Међународни дан Рома – дан прославе ромске културе и подизања свести о проблемима с којима се Роми суочавају. Музика је одувек била важан део ромске културе и..
"Изврстан интерпретатор изворних народних песама‚ шармантан саговорник‚ добар човек" – тако је остао у сећањима својих савременика певач народних песама из Северне Бугарске Борис Машалов. Он припада оној талентованој генерацији професионалних народних..
Српска тамбурица, румунски цимбал, критска лира и бугарске гајде очекују публику у десетом издању најуспешнијег пројекта Оркестра народне музике БНР – „Ритам Балкана“. Музичари ће 10. априла (четвртак), од 19,00 часова, под диригентском палицом..
„Кроз тебе видим свет и све је тако живо… И сада чујем глас – говори лепо… Осећа се снага која је са бескрајном љубављу покрила страх… без тебе не..
Старозагорска опера, најстарија оперска кућа у Бугарској ван Софије, 2025. године обележава велики јубилеј – сто година свог постојања. Тим поводом,..