У протекле две године званична укупна инфлација у Бугарској је прешла 28% и погодила је свако бугарско домаћинство. Према Конфедерацији независних синдиката Бугарске (КНСБ), то је шокантна чињеница и зато она инсистира на повећању зарада свих запослених у буџетском сектору за износ инфлације. „За то ће бити потребно око 250 милиона лева и тај новац се мора предвидети у буџету од 1. априла ове године, а да би се надокнадила нова инфлација требаће још око 500 милиона лева од 1. јула. То значи повећање плата у буџетском сектору за 10% ” – рекао је председник КНСБ Пламен Димитров поводом Буџета за 2023. годину, који још увек није усвојен, јер се очекују резултати избора 2. априла и конституисање новог сазива Народног собрања:
„На друго место долази оно што сви политичари обећавају, а то је да ће се зараде педагога у систему средњег образовања одржавати бар у износу од 125% просечне зараде у земљи. И то се мора планирати у буџету, а повећање треба да буде ретроактивно – од 1. јануара 2023. године. У ту сврху је потребно 525 милиона лева, са доприносима и свим осталим расходима. Очекујем да ћемо ускоро имати функционалну владу, јер су све партије осетиле расположење бирача, чини ми се да ће бити протестног гласања на изборима. Људи су гневни због свега што се дешава последње две године. Међутим, чак и да немамо функционалну владу, имаћемо буџет. Нови парламент, ма какав он био, мораће да усвоји Буџет за 2023. годину – без тога се не може. Сматрамо да имамо реалне, чак минималистичке захтеве, јер ако се чују захтеви појединих сектора и грана, запослени у њима желе много веће накнаде. Предлажемо неопходни минимум како би се очувала куповна моћ људи код ових галопирајућих цена”.
Друга важна тема на коју се осврће КНСБ је стриктно поштовање захтева за буџетски дефицит од 3% (односно 60% дуга БДП), и по том показатељу Бугарска је међу одликашима у ЕУ. Међутим, да ли су ова фискална правила адекватна с обзиром на променљиво окружење и кризе у последње време? – питају експерти.
Пламен Димитров је подсетио да је пре две недеље на заседању Савета за економска и финансијска питања ЕУ постављено питање: Могу ли државе да имају дефицит већи од 3% ако представе дугорочне планове о смањењу дуга према БДП?:
„Какав ће бити предлог Европске комисије у вези са овим питањем постаће јасно летос, али Бугарска не треба да стоји скрштених руку, већ мора да пита како ће се овим презадуженим земљама дати право да се не придржавају правила, а нама, „одликашима“, кажу да ако не испунимо проценат, неће нас пустити у еврозону. Очито нешто није у реду са овим двоструким стандардима. Зато је време да се наши политичари, као и сви Бугари, пробуде, време је да будемо јаснији и категоричнији и да бранимо свој став“ – каже Пламен Димитров.
Превела: Албена Џерманова
Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..
Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..
Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..