Амбициозни план Европе за нову војну помоћ Украјини

Консолидацију великих размера и заједничко институционално деловање на амбициозном убрзаном плану повећања испорука муниције Украјини – то је демонстрирала Европска унија која је, након позива Украјине да обезбеди стабилне испоруке артиљеријске муниције калибра 155 мм, исказала спремност да за ову намену издвоји 2 милијарде евра. Ова хитна потреба подстакла је координисан европски одговор. Европска комисија је заједно са Европском одбрамбеном агенцијом предложила амбициозан, прагматичан и брз програм у три правца: повећање испорука из преосталих залиха; повећање производње муниције у државама чланицама ЕУ кроз заједничке набавке и дугорочно повећање капацитета одбрамбене индустрије Уније. У Европском парламенту, комесарка ЕУ за финансијске услуге Мејрид МакГинес, у име високог представника и потпредседника ЕК Жозепа Бореља, истакла је следеће:

„Морамо деловати паралелно на ове три осе да бисмо Украјини пружили праву и брзу подршку. Без повећања индустријске производње, нећемо стећи поверење држава чланица да из својих залиха издвоје још муниције. Желимо да знају да ће се ове залихе брзо попунити у условима непосредне претње која ће се вероватно наставити. Заједничка радна група за јавне набавке у сектору одбране успоставила је прилично прецизно индустријско мапирање капацитета за производњу муниције, посебно артиљеријских граната. Идентификовали смо 15 произвођача у 11 земаља чланица ЕУ. Такође знамо да је тренутни производни капацитет ЕУ већи него код многих наших партнера ван Уније. Добра вест је да је потенцијал индустрије ЕУ за производњу муниције калибра 155 мм и даље значајан и ми тај потенцијал треба да откључамо.“

Такве мере су од кључног значаја за хитну помоћ Украјини, али и за дугорочни развој европске одбрамбене индустрије, напомиње председник Европског савета Шарл Мишел:

„Да бисмо извојевали мир, морамо ојачати наше одбрамбене способности. Јачање наше европске одбране подразумева развој наших индустријских капацитета, а то је неопходно и за подршку Украјини. Руске снаге су последњих месеци испаљивале између 20.000 и 50.000 артиљеријских граната дневно. Украјини је муниција потребна да би се одбранила.“

Европски парламент на захтеве није одговорио једногласно. Преовлађује став да се убрза војна подршка Украјини. Натали Лоази из „Обновимо Европу“:

„Наше одбрамбене индустрије треба стимулисати да производе више обезбеђивањем видљивости поруџбина које треба да испунимо заједно. Мир и слобода су непроцењиви, али имају цену. Наша је дужност да то прихватимо и објаснимо нашим сународницима зашто војна помоћ Украјини и јачање наших одбрамбених средстава изискују значајне и неопходне напоре.“

Виола фон Крамон-Таобадел из „Зелени – Европски слободни савез“:

„Сваки тенк, сваки дрон, сваки метак који испоручимо Украјини спасава безброј украјинских живота. Свака подршка, било финансијска или војна, је инвестираше у безбедност Европе. У овом новом свету где јачи желе да буду у праву, не можемо себи да дозволимо луксуз да будемо ненаоружани и да не штитимо своје савезнике.“

Мајкл Галер из „Европске народне партије“:

„Треба да испоручујемо Украјини онолико дуго колико је Украјини потребно да победи. И треба што пре да допунимо залихе да бисмо се могли одбранити.''

Али у ЕП не мањка критичких гласова – Елена Јончева из „Прогресивног савеза социјалиста и демократа“:

„Данас сви говоре о томе да желе мир у Украјини и утоварују муницију у украјинско оружје. Тражимо, захтевамо да се прекине ова суровост, ова бруталност у Украјини. Мудри светски лидер, папа Фрања, недавно нам је рекао: „Рат се може завршити само кроз конкретне мировне иницијативе. Прекид ватре, тражење компромисних решења је начин који може да спасе Украјину.“

Јозлем Демирел из групе „Левица“:

„384 дана и ниједна дипломатска акција Европске уније за окончање рата у Украјини. Говорите о ширењу индустрије оружја у Унији. Али људи у Европи желе мир! Јер само мир значи сигурност за људе. Они се залажу за социјалну правду, а не за војне апеле.“

Критички гласови не спречавају намере европских институција. Европска комисија ће изаћи са законским предлогом да се дозволи повећање индустријске производње муниције. Чули су се и позиви да финансијски сектор подржи одбрамбену индустрију, а Комисија се изјаснила у прилог томе да се Европској инвестиционој банци дозволи да обезбеди финансирање и овом сектору, заобилазећи забрану улагања у кључне одбрамбене активности или средства која укључују муницију и друго оружје. Зацртани су индустријски циљеви: смањење времена производње, повећање обима производње и обезбеђивање потребних залиха што је пре могуће. У том контексту, европски комесар за унутрашње тржиште Тијери Бретон започео је своју европску турнеју из Бугарске како би биле идентификоване фабрике које могу брзо да повећају обим производње, као и да би се предвидела потенцијална уска грла у ланцима снабдевања. Његова турнеја се наставља у Словачкој, Чешкој, Пољској, Француској и Румунији у потрази за гаранцијом за почетак овог процеса.

Потпредседник ЕК Жозеп Борељ није дао конкретан одговор колико брзо би овај заједнички механизам јавних набавки могао да почне да остварује резултате, али је прецизирао:

„Државе чланице које желе да учествују морају да се договоре о условима процедуре. Након утврђивања укупне количине, уследиће преговори између 15 европских компанија које могу да произведу такво оружје како би се одредила цена и рок испоруке у зависности од количине коју желимо. Затим ће, када се постигне договор, почети са производњом. Што пре почнемо, то боље. Тако да се надам да ћемо до краја месеца успети да постигнемо договор са земљама чланицама које желе да учествују.“

Да ли наша земља има капацитет да се укључи у производњу муниције, да ли имамо довољно квалификованог кадра, може ли наша држава да постави услов да се укључи у производњу муниције, само под условом да не стигне до Украјине, на ова питања одговарају Тодор Воденов – председник Националног синдиката „Одбрана“ Конфедерације рада „Поткрепа“:

„Људи у Европској унији нас добро познају. Већ дуго смо држава чланица Европске уније, знају структуре наше индустрије, наше могућности, знају наше односе са Европском унијом, стање оружаних снага, наша складишта, могу да имају информације чак и пословима које склапамо, у приватном и јавном сектору, наравно. Имамо добро развијену индустрију, веома озбиљну традицију већ дуже од 100 година, предузећа су прошла кроз многе фазе у свом развоју. Прошли су кроз много тога и задржали су своју суштину и могу у будућности без проблема да производе на средњорочном и дугорочном плану.“

На питање да ли наша земља има неопходан индустријски потенцијал да испуни поруџбине за производњу муниције, Воденов је одговорио:

„Има, наравно, као што има и добра одмаралишта. За наше становништво овај потенцијал је значајан, а у оквиру Европске уније не треба занемарити наше могућности. Поређења ради – могао бих да кажем да смо испод нивоа Пољске, али знатно бољи од Мађарске, рецимо, или бисмо могли да допунимо неку производњу других земаља које већ раде по стандардима НАТО-а, попут Француске, Немачке, Шпаније, Италије.“

Међутим, каква је ситуација по питању квалификованих кадрова у нашој земљи, ако дође до такве поруџбине, која треба да буде хитно испуњена:

„Имамо донекле квалификоване кадрове, али да бисмо могли да имамо већи обим производње, потребно је више људи. Тренутно имамо дефицит кадрова и потребно је да имамо средства за стручно оспособљавање, преквалификацију људи који су способни да производе. На пример, Министарство одбране има фабрику у Костенцу која тренутно има два производна капацитета и по мом мишљењу, а не само по мом мишљењу, они су достигли границу својих производних могућности, скоро су достигли границу.“

Пошто су се на самиту у Бриселу чуле различите поруке, да ли је могуће тражити од државе купца да наоружање не испоручује трећим земаљама, већ само за потребе НАТО-а, какве захтеве је изразио шеф државе Румена Радев?

„Можемо да тражимо такву декларацију, али де факто не можемо да захтевамо тако нешто.“

Према речима Тодора Воденова, план ЕК може да се активира у року од неколико месеци, без икаквих проблема, поготово што предстоје избори, како у Бугарској, тако и избори за Европски парламент следеће године. Он је категоричан да Европа има капацитете да на својој територији производи муницију у потребним количинама:

„Наравно да има тај капацитет. Као што знате, пре више од 100 година Први светски рат се звао Европски рат, био је познат под тим именом. Али ако говоримо даље и озбиљније, огроман део предузећа у Европи која се баве цивилном производњом могао би да се бави и војном производњом – с једне стране, с друге стране, све више се одмичемо од нашег нижег самопоштовања и постајемо добар партнер у северноатлантској заједници као Европљани.“

Превод: Свјетлана Шатрић

Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ

Подели

Тема европске радијске мреже „Евранет плус“

Амбициозни план Европе за нову војну помоћ Украјини

Више из ове категориjе

Велико Трново – историјски град младог духа

Нова интернет платформа помаже повратницима да се што брже снађу и интегришу

Бугарско друштво подељено: Да ли су климатске промене национални приоритет?

WWF скреће пажњу на заштиту медведа у Бугарској

Да ли ће одлука САД да дозволе Украјини да оружјем које су јој испоручиле нападне циљеве у дубини руске територије довести до нуклеарног удара?