Још само неколико дана нас дели од ванредних парламентарних избора у Бугарској. Гласање које ће се и овога пута одржати у контексту рата у Европи, несугласица око војне помоћи коју наша земља треба или не треба да пружи Украјини и на моменте екстремних изјава о геополитичкој будућности Бугарске. Наравно, ту је и инфлација која је све већа и све више притиска просећна домаћинства.

Овогодишња предизборна кампања је слаба и утицала је на тек 4% бирача у земљи, пре свега негативно, сматрају социолози. Претеће поруке о постављеним бомбама које су последњих дана стигле на имејл адресе многих школа у Бугарској такође су поколебале део бирача да ли да у недељу изађу на биралишта, а то може само неповољно утицати на очекивану слабу излазност на изборима, рекла је за БНР Елена Даријева из агенције за испитивање јавног мњења „Насока.“

„А све се то дешава у позадини једне изузетно занимљиве ситуације – имамо паритет врха. Јер разлика испод 1% између прве две политичке снаге практично значи изједначење. Имамо један не мали део грађана који још увек имају дилему за кога би да гласају, а то се односи и на оне који су категорични да ће гласати. А наше искуство са избора у октобру 2022. године показује да је сваки десети бирач одлуку о томе за кога ће гласати донео на дан избора или на дан изборне тишине.“

Удео тзв. „спонтаних бирача“ креће се између 7% и 14%, каже Елена Даријева и то може озбиљно да утиче на исход избора.

„Људи су уморни и презасићени после пет кампања за превремене парламентарне изборе,“ рекао је социолог из агенције „Маркет линкс“ Добромир Живков у разговору за БНР. Према његовим речима, људи се све мање баве политичким темама и сасвим очекивано су упали у политичку апатију. Око 10% до 15% бирача одлучиће за кога ће гласати пар дана пре избора и то не мора нужно да значи нешто лоше, сматра Живков и додаје:  

„Скоро половина тих људи има просечна или висока примања, живи у Софији, Пловдиву и другим великим градовима земље. Они обично активније прате политичку ситуацију у земљи, што је знак веће политичке културе. Другачије речено, не верују некоме слепо. У недељу, велико питање није ко ће бити први, већ ко ће бити трећа политичка снага у држави. Партија „Препород“ је, с једне стране, политичка снага која је најзначајније повећала своје бирачко тело. С друге стране, Покрет за права и слободе има најстабилније позиције на последњих неколико избора,“ каже Елена Даријева.

Доц. Чолаков скреће пажњу на болну праксу куповине гласова:

„Трговина гласовима игра важну улогу посебно у случају фото-финиша. Вероватноћа манипулације код папирних гласачких листића је знатно већа него што је код машинског гласања.“

Кључна тема за учеснике у овој изборној трци је несумњиво рат у Украјини.

„Рат у Украјини је лакмус текст који је у последњих годину дана открио ко је ко у бугарској политици. И с тим у вези, слажем се с председником Руменом Радевим да политичке странке треба јасно да изнесу свој став о рату у Украјини и чини ми се да се то догодило последњих месец дана,“ сматра Петар Чолаков.

И упркос јасном убеђењу да су сви избори важни, двојица социолога деле мишљење да избори у недељу неће бити последњи. Тренутно је бугарски политички живот у паритету, каже доц. Чолаков. Друштво још није одлучило „да ли да се иде напред, прогресивније“ или „да се вратимо стабилности,“ што су предложиле и две водеће политичке формације које се боре за прво место, сматра Добромир Живков. Само друштво је подељено и политика је пројекција тог друштва, додаје он.

А Бугарин није човек крајности, каже политиколог Димитар Ганев.

„Оно што данас можемо рећи је да се политичка криза вероватно неће решити на предстојећим изборима. Решење ће доћи после локалних избора на јесен,“ сматра Ганев.

И док сви политичари сматрају да ће се 50. сазив Народног собрања показати као боље тло за њихове идеје, уморни грађани ће 2. априла изаћи на биралишта у нади да ће већ 49. сазив успети да пресече зачарани круг нестабилности. Јер су избори важни. Тако је то у демократији.

Текст: Весела Крстева

Извор: интервјуи Дијане Јанкулове, Силвије Великове и Петра Волгина, Програм „Хоризонт“ БНР

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: БНР, архива