Група за извођење изворног фолклора при Народном читалишту „Христо Ботев 1899“ у граду Којнаре, код Плевена, трећу годину заредом ће представити реконструкцију једног од најлепших и најомиљенијих обичаја везаних за Цвети – кумичења, који се обично практикује у северозападној Бугарској. Као и многи други пролећни празници у бугарском народном календару, и овај је пропраћен смехом, лепим песмама и играма, а иницијатор ове идеје је локални историчар завичаја и колекционар Тања Кировска-Граматикова. У граду Којнаре припреме за обичај, који се изводи недељу дана пре Ускрса, на Цвети, почиње дан раније када девојке лазарке плету венце и праве цветне украсе који се каче на љуљашку. Пре тога су умесиле и обредни хлеб са новчићем одозго.
„На Цвети девојке у пратњи старије жене, која их води, одлазе на реку Искар где изводе ритуал кумичења. Пре тога свраћају у цркву где их свештених благосиља и оне узимају гранчице врбе. Кумичење је народни обичај који се практикује на црквени празник, стога посета цркви није у противречности са хришћанским каноном,“ каже Тања Кировска-Граматикова.
На реци свака девојка одломи парче обредног хлеба и украшава га цвећем из венца који је направила. Старија жена слаже „залогаје“ на специјалну равну даску, која се некада користила приликом прања поњава и вунених тканина.
„Залогаји се не бацају, већ се полако потапају како би се истовремено нашли у води. Ритуал се понавља три пута у потпуној тишини и тек после трећег пута се бира „кумица“ – то је обично девојка чији је „залогај“ први испливао на површину воде,“ прича о којнарској верзији обичаја наша саговорница. „Верује се да ће се ове године она прва удати. Затим се бацају и венчићи у реку уз жељу за благостање и берићет.“
Након што је „кумица“ изабрана, две девојке је односе до љуљашке певајући изворну песму из тог краја. А тамо их чекају момци.
Један од њих заљуља љуљашку, након чега почиње весеље – играју се кола и различите игре, певају се песме о љубави, пролећу и веридби, јер је кумичење у својој суштини обичај везан за веридбу у којем учествују девојке стасале за удају.
И ове године ће младићи и девојке на реконструкцији обичаја бити у аутентичним ношњама старим преко 100 година. Традиционалне ношње карактеристичне за северну Бугарску део су приватне колекције Тање Кировске-Граматикове.
Прошле године је реконструкција обичаја кумичење под руководством Тање Кировске-Граматикове освојила прво место на Националном сабору народног стваралаштва у Копривштици.
„Мислила сам да ће ми бити веома тешко да пронађем младе људе који би желели да се баве проучавањем изворног фолклора и да изводе стара кола, песме и обичаје. Међутим, испоставило се да су деца веома ентузијастична и улажу велику страст у оно што раде и захваљујући њима све тако добро функционише. Дакле, у младим људима живи љубав према бугарском фолклору, а потребна је мала искра да се покрену ствари и они ће наставити тим путем,“ рекла је гђа Граматикова.
Ове године се реконструкција обичаја одржава 8. априла.
Види још:
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије љубазно уступила Фондација „Живи бугарски корени“
Виноградари и винари из региона Стралџе обележиће данас, 14. фебруара, празник Светог Трифуна по старом стилу. Традиционални ритуал орезивања винове лозе извршиће се у виноградима у близини града где ће бити проглашен и нови „краљ Трифун.“ Празник..
Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..
У граду Трну ће се четврту годину заредом одржати зимски маскенбал. Почетак је данас, у интервалу од 12.00 до 14.00 часова, на централном градском тргу. У маскаради учешће ће узети четири сурвакарске групе из Земена, Трна и пернишких села Црна гора и..