Приступање шенгенском простору до краја 2023. и улазак у еврозону у јануару 2025. и Организацију за економску сарадњу и развој 2026. године треба да буду главни приоритети Бугарске, сматрају послодавци који од посланика очекују да изаберу председника Народног собрања и владу и да усвоје државни буџет за 2023. годину. То је рекао гостујући на БНТ Васил Велев, председник Асоцијације индустријског капитала Бугарске.
Међу мерама индустријске асоцијације се предлаже смањење трошкова администрације који су у односу на 2019. годину порасли за 112%, као и боље таргетирање социјалних накнада.
„Ако се ништа не промени, имаћемо буџетски дефицит од око 7%. Да бисмо постигли дефицит од 3%, морамо остварити дупло већи БДП, што се не може догодити у наредних 5-6 година,“ прокоментарисао је Велев.
За улазак у зону евра потребан нам је дефицит од 3%.
Анализа коју је спровео синдикат КНСБ показује да је кумулативни раст инфлације, мерен индексом потрошачких цена, у протекле четири године (од почетка 2021. до данас) износио тачно 29,9%. Иако овај показатељ представља просек, он често не одражава..
Након што Бугарска постане чланица еврозоне, очекује се да ће извоз земље расти за 5,8% годишње. Трговина робама могла би да се повећа за 3,3%, док ће раст у сектору услуга достићи 8,4%. Ове прогнозе произлазе из анализе компаније за осигурање..
Разматрање и усвајање најважнијег финансијског закона у земљи, односно буџета за 2025. годину, одложено је у Парламенту за ову годину. „Ако до 19. јануара буџет не буде усвојен, земља ће бити парализована. И школе, и болнице, и јавне службе, све што..
Киша/Снег
Киша
Снег
Суснежица