Последњи попис становништва у Бугарској показује продубљивање негативних демографских тенденција из последњих 30 година код нас, као што су смањење и старење становништва, депопулација појединих територија земље као резултат негативног природног прираштаја и миграционих процеса.
Према подацима Националног завода за статистику од 7. септембра 2021. године, Бугарска има 6.520.314 становника. 52,1% њих чине жене, а 47,9% – мушкарци. Наставља се процес демографског старења – удео особа старости од 65 и више година износи 23,9%, што је за 5,4% више у односу на 2011. годину и за 9,6% више у односу на 1992. годину. С друге стране деца и младе особе до 17 година чине тек 15,9% становништва. Резултати последњег пописа становништва од 2021. године су "најкатастрофалнији у поређењу са свим претходним периодима", изјавио је БНР Валентин Сајков, председник удружења "Грађанска иницијатива Бугарска 2050", које је организовало дискусију са експертима на тему "Да ли је демографски колапс Бугарске неповратан?".
„Само у 10 година Бугарска је изгубила 845.000 становника, односно 11,5% свог становништва, што је највећи пад у целој нашој савременој историји, али и највећи пад у поређењу са осталим европским земљама. Ако бугарско друштво не предузме мере за превазилажење демографске катастрофе, доћи ће дан када ће држава Бугарска постојати, али у њој неће бити Бугара. Не можемо више да чекамо да проблем демографске кризе реши тзв. политичка елита. Време је да се грађанско друштво посвети изради дугорочне стратегије развоја земље (бар за наредне 3 деценије), у којој ће на првом месту бити демографија."
Научници демографи већ неколико деценија упозоравају државне органе на продубљивање негативних тенденција, али без резултата и њихов глас је остао само глас у пустињи, признаје Сајков. А дискусија коју је организовало удружење није имала за циљ да да конкретан одговор или решење, већ да буде терен за разговоре о нашој будућности, у којима је важно да свако има став.
Један од најпосвећенијих тој теми научника у нашој земљи је доц. Георги Бардаров, професор Геолошко-географског факултета Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“ и писац. Он признаје да га је „ово изузетно велико смањење” Бугара изненадило.
"Вероватно је велику улогу одиграла и пандемија, током које је Бугарска достигла рекордни ниво морталитета од око 20 промила. Такве вредности су регистроване само у афричким земљама и у регионима са великим војним сукобима."
Последњих 40 година губитак становништва у земљи процењује се на више од 2.400.000 људи. То јенајвеће смањење становништва откако у земљи постоји попис становништва односно од 1. јануара 1881. године у Кнежевини Бугарској. Доц. Бардаров сматра да у овој ситуацији посебно забрињава показатељ о старости, који је, по његовим речима, социјална бомба.
„Животни век становника Бугарске је један од најкраћих. А ма колико је неко друштво развијено, покреће га младо становништво, које је код нас достигло критични минимум“- каже Бардаров.
Осим фактора „смртности“, као веома важан фактор за демографску динамику Георги Бардаров наводи емиграцију младих људи. Економски развој мањих насеља такође је од кључног значаја за демографско оживљавање Бугарске.
"Потребна је сврсисходна политика на државном и локалном нивоу“, убеђен је доц. Бардаров и подсећа да је Бугарска много већа од својих 111.000 км површине.
"Клише је да је Бугарска свугде где куца бугарско срце, али овај клише је потпуно истинит - каже писац демограф. – Бугари, посебно они у Европи, по којој често путујем, носе своју домовину у срцу. Они воле Бугарску, оснивају бугарска удружења на добровољном принципу, осећа се веома искрена и чиста љубав према отаџбини. Видео сам децу рођену у другој земљи која ту истинску љубав према Бугарској носе у себи. Ови наши сународници би се вратили у Бугарску кад би видели да су се услови у њој променили на боље. Али тренутно не виде такве услове и стога се не враћају.
Међутим, они би могли да за Бугарску раде и ван њених граница. Депопулација и старење бугарског становништва су у фокусу бугарског павиљона на Венецијанском бијеналу архитектуре, које почиње 20. маја.
Извор: Интервјуи Лоре Трколеве, БНР-„Хоризонт“
Текст: Весела Крстева
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БТА, БГНЕС
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..
Уочи председничк их избор а у САД , узбуђење није присутно само међу Американцима. Европљани такође са нестрпљењем чекају резултате – да ли би победа Камале Харис доне ла доследну политику и предвидљивост, или је Европа спремна за..