Дуго очекивана светска премијера радио-опере „Плави клавир” Албене Петрович-Врачанске биће одржана 3. маја у Првом студију Бугарског националног радија, у оквиру Међународног фестивала „Софијске музичке недеље”. Назив дела омаж је песникињи Елзе Ласкер-Шилер, која је римама насликала сећање на свој клавир који је у детињству имала у богатом родитељском дому пре него што је напустила нацистичку Немачку.
„Плави клавир“ оживљава судбину две пијанисткиње које су завршиле у концентрационим логорима – Вере Лотар-Шевченко и Алис Херц Сомер. Вера, која је рођена у Торину, а умрла у Новосибирску, била је затворена у Стаљиновом ГУЛАГУ, где је ноћу вежбала на типкама исеченим кухињским ножем на затворском лежају. Алиса, која је била потомак јеврејске породице из Прага, одведена је у нацистички Терезијенштат, где је извела више од стотину концерата, признајући да је музика била њена храна.
„Сваки уметник и човек има душу, теме које су му веома блиске“, напомиње Албена Петрович-Врачанска. „Као да су сижеи, идеје – све оно што га дотиче, затворене у једну кутију. Једна од њих је и тема Другог светског рата и диктатора, проблема који су из тога проистекли и чудних преокрета у људском животу. Људи живе срећно, али их у једном тренутку задеси рат и трагедија се одрази на њихове животе – на пример, на животе двеју пијанисткиња, као у случају ове опере“.
Сећања жена које су преживеле логор смрти биће васкрснута у музичком жанру насталом 20-их година прошлог века, када је радио постао примарно средство комуникације и нетом пре него што су позоришта порушена у рату. „Плави клавир” извешће сопран Синтија Кнох, мецосопран Наама Лијани, виолисткиња Стефанија Јанкова, перкусиониста Борис Будинов, пијаниста Мирослав Георгијев и камерни ансамбл за савремену музику MYX`D. У улози наратора наћи ће се аутор либрета и мизансцена Матијас Вогт.
Драматуршка линија комада почиње из пакла и завршава се апотеозом снаге музике, у најтежем могућем окружењу, контрастирањем цитата из антисемитског законодавства песмама Марине Цветајеве и Елзе Ласкер-Шилер. Партитура садржи нетрадиционална средства за екстракцију звука – на пример, гумене патке и тибетанске чиније, а на крају још један чудан инструмент подсећа на звук из раја. И иако композитор користи савремени музички језик, вокални делови су мелодични.
Албена Петрович-Врачанска ауторка је више од 600 дела у различитим жанровима, укључујући осам опера. Последња од њих, акустично-електронска, која је настала у сарадњи са Мануелом Бончевом, пренеће публику у свет снова 25. јуна ове године у Софијској опери. Композиторка се 1996. године настанила у Луксембургу, где је студирала савремене композиционе технике и компјутерску музику, а 2009. је основала међународно такмичење у компоновању за децу.
„Деца инспирацију налазе у ономе што им преноси породица, наставници, друштво“, каже Албена Петрович-Врачанска. „Док се наша свест већ формирала у неком другом времену, њихов осећај за свет се ствара данас и веома је важно да им се предоче дубље и озбиљније ствари како би о томе стекли реалну представу – не само о овом дигиталном свету у коме су рођени и одрастају. Због тога и дела која су везана за прошлост, која су инспирисана трагедијама или уобичајеним људским темама, треба преносити младима.“
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографиjе: Дијана Цанкова, albena-petrovic-vratchanska.com
По традицији, 24. мај, Дан Свете браће Ћирила и Методија, бугарског писма, просвете и културе и словенске писмености, обележава се у Риму, где је папа Хадријан II благословио дело словенских првоучитеља. У саставу бугарске делегације у Риму су..
После паузе обележене променама у саставу, алтернативни бенд Nana & The Gang враћа се на музичку сцену са новом песмом која носи снажну поруку. Влади Зидаров (бубњеви, микс и мастеринг), Миро Гајдарски (бас) и Илијана Јорданова (вокали)..
Софијска недеља музике је један од најстаријих и најафирмисанијих културних форума у Бугарској. Упркос бројним тешкоћама на које наилази у својој историји дугој више од пет деценија, фестивал и даље ужива велики углед међу стручњацима, извођачима и..
Познати композитор, диригент и фолклориста Филип Кутев ствара симболичну синтезу бугарске народне и класичне музике. Почетак је стављен 1951. године,..
Вокална формација „Бон-Бон“, коју је 1995. г. основала Рози Караславова, последње три деценије се афирмисала као професионална школа за мале, а већ и..