Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Хроника балканских догађаја

Преко половине Румуна не жели уједињење са Молдавијом


54% Румуна не подржава евентуално будуће уједињење Румуније и Молдавије, док 33% изјављује да га подржава. То показује истраживање јавног мњења социолошке агенције Avangard, које цитирају румунски медији. Према подацима истраживања, 31% Румуна сматра да Молдавија мора да брзо буде примљена у чланство НАТО-а, међутим, 40% испитаника наводи да је против приступања Молдавије НАТО-у. 29% анкетираних сматра да у случају војне агресије Русије на Молдавију Румунија мора да пружи помоћ молдавској држави тако што упути своју војску, док се 56% противи томе. Што се тиче пружања помоћи у виду војне технике, 48% испитаника наводи да би то подржало, али 35% било би против слања војне технике.

У марту 2023. године је парламент Молдавије је одобрио преименовање националног језика из молдавског у румунски. Питање уједињења две државе се последњих година у више наврата покреће.

Србија тугује


Србија одаје пошту убијенима у Основној школи "Владислав Рибникар" у Београду. Грађани широм земље пале свеће и полажу цвеће. Испред Завода за трансфузију чекају редови за добровољно давање крви за повређене у пуцњави. У земљи је проглашена тродневна жалост од 5. до 7. маја, јавља РТС.

Дечак који је 3. маја убио осморо ученика и школско обезбеђење и ранио шесторо својих другова и наставницу налази се на Клиници за неурологију и психијатрију за децу и омладину. Анализа је показала да је његов токсиколошки налаз негативан.

Ивана Радовановић из Криминалистичко-полицијске академије је за РТС изјавила: „Проблем у Србији је што се превенцијом бавимо ретко, спорадично и након оваквих трагедија“. По њеним речима, превенција је увек могућа и све може да се спречи, па је можда могла и трагедија у Основној школи „Владислав Рибникар“.

У међувремену се у Србији догодила нова трагедија – код Младеновца је убијено осам особа, а најмање 13 рањено. За пуцњаву је осумњичен 21-годишњи младић.

У Грчкој незапосленост висока, а послодавцима недостаје радна снага


У марту 2023. Грчка је међу земљама ЕУ била на другом месту по броју незапослених, при чему су најпогођеније младе особе и жене, јавља дописница БНР Катја Пеева. 508.000 Грка не може да нађе жељени посао у својој земљи и опредељује се рад у некој другој европској држави у нади да ће имати бољу плату и боље услове рада. У исто време због ниских зарада и непуног радног времена које нуде, 9 од 10 послодаваца пати од недостатка радне снаге. Фармери запошљавају раднике чак из Тајвана. Радна снага недостаје и у туристичком сектору. Ситуацију није променило ни повећање минималне зараде од априла на 780 евра.

Турска назадовала у медијским слободама


У извештају организације „Репортери без граница“ Турска је назадовала  за 16 места и нашла се на 165. месту међу 180 држава. Разлог за то је појачана репресија над новинарима 2022. године и пред изборе 14. маја 2023. године, пише турски новински сајт Bianet. Године 2002, када је на власт дошла Партија правде и развоја председника Реџепа Тајипа Ердогана, Турска је на дотичној ранг-листи била на 99. месту, подсећа БТА.

Саставила: Миглена Иванова

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: ЕПА/БГНЕС, REUTERS, romania-insider.com, turkey.postsen.com

Више из ове категориjе

Кампања за европске изборе остала у сенци ванредних парламентарних избора у Бугарској

У недељу, 9. јуна, Бугарска бира нови, 50. сазив Народног собрања. Ово су шести по реду превремени парламентарни избори за последње две и по година, с тим што се овога пута поклапају с изборима за Европски парламент и Бугари, поред народних посланика,..

објављено 6.6.24. 11.35

Бугарска изнела своје приоритете у ЕУ пре ротације председавања у јуну

Заменик министра спољних послова Иван Кондов састао се са шефовима амбасада земаља чланица ЕУ у Бугарској, саопштило је министарство. Састанак је организован на иницијативу Фредерика Мериса, амбасадора Краљевине Белгије у Софији, чија земља председава..

објављено 5.6.24. 10.13

Ратови у Украјини и на Блиском истоку и проблеми на Западном Балкану су претње по безбедност

Наставља се тренд промене светског поретка, непоштовања међународног права и примене војне силе као механизма за постизање политичих циљева, наводи се у извештају Војнообавештајне службе за 2023. годину. „Ови дестабилизујући фактори настали су..

објављено 4.6.24. 14.28