Ако се још увек питате да ли ће једног дана интересовање за књиге и њихова мисија да преносе мудрост и знање кроз векове нестати, одговор је категорично не. И све док међу нама има правих „витезова писмености“, компјутери никад неће заменити књиге. Они познају историју слова и древне корене писмености, а само писање слова је за њих уметност. Сликар Дијан Павлов из Плевена је читав свој рад и стваралаштво посветио људском памћењу сачуваном кроз писане знаке и књиге.
Он је у свом родном Плевену саградио истински храм слова који је назвао Творителница „О'Писменехъ“. У њему се могу видети прави папируси, пергаменти, глинене плочице, јероглифи, руне, глагољичка слова и писма. Изложено је и дрвено корито са водом у којем свако ко жели може да се опроба у изради папира. Главно место у Творителници заузима штампарска машина која и данас ради. Све је израђено од природних материјала и плод је напора Дијана Павлова.
У почетку је била љубав према фонту и као сликар се до 1989. године бавио дизајном слова на рекламним плакатама. „Данас постоји читаво море фонтова и информација о њима, а оно што радим у Творителници „О'Писменехъ“ дошло је некако само од себе, можда је у њему блеснула Божанска искра и зато већ 8-9 година привлачи и држи интересовање људи,“ каже уметник из Плевена:
„У Творителници „О'Писменехъ“ изводим једну моно-представу која траје два и по сата. У њој хронолошки причам о настанку писмености, средствима, начинима и материјалима за писање током хиљадулећа, пролазећи кроз древну Кину, Египат, Еладу, Рим и Средњи век до револуционарног за човечанство тренутка када је Јохан Гутенберг пронашао технику штампања покретним словима и показујем како је почело штампање књига. У представи помоћу реплике Гутенбергове пресе штампам један текст, њу сам такође сам израдио. Приказана је и производња папира помоћу методе Кинеза Цај Луна који се сматра изумитељем процеса израде папира. Он је 105. године пронашао и усавршио технику израде папира од сирових отпадних материјала.“
И ако је први део представе посвећен изумима, у другом делу названом „Школа“ говоримо о Аспаруховим Бугарима који су дошли на ово подручје и донели протобугарске знаке – руне. Оне су, међутим, брзо заборављене у тежњи да се успостави комуникација са суседним земљама – руне су у управи кана замењене грчким и латинским писмом, каже Дијан Павлов:
„Прича се наставља са делом Свете браће Ћирила и Методија – глагољицом. Затим са ћирилицом – делом његових ученика, која је оставила траг не само у бугарској већ и у европској историји. Највећу заслугу у борби против тзв. тројезичне јереси имају браћа Ћирило и Методије, који су извојевали право да се у источно-православним храмовима богослужења врше и на бугарском језику који често називамо црквенословенским, али је он, у ствари, чисто бугарско наречје, достигнуће које важи и данас. Посебну заслугу имају и ученици Ћирила и Методија, који су створили ћирилицу коју и данас користимо и за коју сматрам да треба да се зове бугарска азбука. Настављам са књижицом коју је написао отац Паисије са великом боли а у исто време и са великом љубављу према бугарском народу. И тако долазимо до друге „Бугарске библије“ каквим сматрамо Рибљи буквар др Петра Берона, прву књигу штампану на новобугарском језику, која је послужила као приручник за оснивање прве бугарске секуларне школе у граду Габрову. И данас, уочи 24. маја – Празника словенске писмености и бугарске културе, своју представу ћу извести у Великом Преславу, некадашњој бугарској престоници. Позивају ме у различите градове и села. Стигао ми је и позив из Народне библиотеке у Софији за коју сам такође израдио реплику Гутенбергове пресе. Она се може видети у сали „Историја књиге“ у згради библиотеке,“ рекао је Дијан Попов.
Фотографиje: лична архива
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
У Бугарској је регистровано 700 особа са дијагнозом хемофилије, од чега је 100 деце. Болест је најчешће наследна, а породицама се саветује да новорођене дечаке тестирају одмах након рођења. Донедавно се сматрало да само мушкарци могу да оболе од..
Народно собрање усвојило је Националну здравствену стратегију до 2030. године. Документом су дефинисана три главна циља: одрживо унапређење здравља и животне средине; гарантовање поузданости здравствених услуга и смањење неједнакости; ефикасно..
Реци ми шта имаш на столу да ти кажем шта славиш. Овако би се на шаљив начин могао описати празнични календар код Бугара од давнина до данас. И заиста, трпеза је увек била веома важан елемент како наше свакодневнице тако и наших славља. Изузетак од..
Свако дете сања да има све време на свету за игру и уживање у безброј слатких искушења. Једно од њих је, наравно, њено величанство Чоколада. За..
Кнежа, Софија, ЈАР, Боцвана и... Асеновград преплићу се у животу Дарене Гешеве поклањајући јој безброј сећања и прича које ће причати пријатељима и..
Волонтери са укупно 456 локација широм Бугарске укључили су се 27. априла у осмо издање кампање „Бројимо врапце“ коју организује Бугарско друштво за..