Вожња моторним чамцем по Дунаву, посматрање ретких врста птица, посета ненасељеним острвима, излет у дивљини или обично сунчање на плажи – све ове атракције допринеле су репутацији малог бугарског града Никопола као дестинације за авантуристички туризам. Како се пролеће ближи тако и град бива преплављен посетиоцима. Бугари, а све више и Румуни, долазе због највеће локалне атракције – обиласка Никополског архипелага чамцем. Ови излети су прожети емоцијама, а организују их аласи из удружења „Амур-Никопол“. „Ове године, сезона је почела веома рано, нисмо очекивали тако велико интересовање“, признаје Бисер Георгијев, председник овог удружења. Он каже да је први обилазак био организован већ почетком марта и да су за само месец дана десетине заинтересованих узеле учешће у овој авантури.
„Нема викенда да немамо резервације“, каже Бисер Георгијев и додаје:
„Ово нам је већ трећа сезона. Из године у годину туриста је све више и драго нам је што на овај начин можемо помоћи општини и локалној привреди и допринети развоју града као туристичке дестинације. Вожње чамцем стичу све већу популарност као вид туризма и у иностранству. Прошле године смо угостили групу од 20 Израелаца. И ове године очекујемо госте из Израела, као и велику групу од 50 туриста из Италије. Они су се пријавили за путовање реком. Желе да их провозамо Дунавом све до града Орјахова – то је пут од 80 км.“
Док чамац сече речне таласе, јата птица круже изнад туриста. Неке од њих се гнезде у оближњем Парку природе „Персина“. Ове године на острво Лакат населио се пар орлова белорепана, веома ретке врсте.
Током лета, када ниво Дунава опадне, на острвима се појављују величанствене плаже. Најпосећенија је Катунара, која је међу локалним становништвом такође позната као Малдиви, због њене широке обале и ситног песка који изгледа попут звездане прашине. У пролеће, када је водостај реке висок, нуди се још једна атракција – речно путовање до Амазона по „трешњевим водама“, које се поклапа са периодом бербе трешања:
„Када је водостај виши, крећемо се уз бугарску обалу оивичену врбацима. Ако услови дозволе пролазак, идемо на тзв. Амазон. Улазимо у уске канале, попут оних на реци Амазон, са дрвећем надвијеним над њима, правимо оштре завоје и тамо је јако лепо. Место је обрасло једном врстом врбе, зовемо је ракитак. Овде се може пронаћи и багремац, који је типичан за земље попут Кине. У прошлости ова биљка није расла тамо. То је медоносна биљка чији цветови су љубичасти“, објашњава Бисер Георгиев.
Аласи из удружења су фантастични организатори, капетани чамаца и водичи вешти на речима. Од њих ћете сазнати све о птицама које лете около, о рибама, острвима и непредвидљивој нарави Дунава. А одвешће вас и до цркве Светог Стефана из Х века, уклесане у стенама, одакле можете уживати у погледу на реку који одузима дах.
Погледајте кратку видео репортажу са нашег путовања чамцем до Никополског архипелага, Цркве Светог Стефана и острва Персин:
Али има једна атракција коју сви са нестрпљењем очекују – пикник поред реке:
„Ту буде пикник, пецање, кува се рибља чорба, пече се риба. Због тога се унапред прави списак учесника како би се пиће могло охладити на време – по избору, бело вино или ракија... Постоји и друга опција. Ако туристи желе, остављамо их да се купају и сунчају на плажи и после их враћамо назад“, каже Бисер Георгијев.
Осим рибље чорбе, која је заштитни знак никополских аласа, на јеловнику се могу наћи и бела мрена на ражњу, печени и пржени амур, погачице са кавијаром, домаћи лепиње и ракија од дуње. Бисер каже да је било случајева да њихови клијенти нису хтели да оду са острва, а неке Немице су преноћиле саме на једном од њих. Туристи предвођени бугарским туроператорима који организују излете са циљем заштите животне средине такође су укључени у речна путовања по Никополском архипелагу. Промоцији Никопола доприносе и такмичења у вожњи џет скија и моторних чамаца која организује општина, АТВ сусрети, као и годишњи фестивал „Дунав – људи, природа и традиција“, који посетиоце упознаје са животом и традицијом становништва овог приобалног града.
Прочитајте и ово:
Аутор: Венета Николова
Фотографије и видео: Венета Николова
Превод: Свјетлана Шатрић
Туристичко друштво из Трна позива туристе да 1. јануара 2025. године заједно испрате први залазак сунца у новој години са врха Љубаш (1.399 м), који се налази у истоименом планинском масиву у региону Трна, на западу Бугарске. Полазак је планиран из..
Око 700.000 Бугара одлучило је да путује поводом дочека Нове године. Од тог броја, око 120.000 до 130.000 њих изабрало је да проведе празнике у иностранству, док је готово исто толико страних туриста одабрало Бугарску као своју новогодишњу..
Упркос дубокој политичкој кризи која потреса Бугарску и све већем незадовољству у друштву, један сектор успео је да се истакне као светла тачка – туризам. Током 2024. године, земља не само да је успела да се опорави од последица пандемије, већ је..
У Бугарској вински туризам цвета, а све више људи препознаје магију одмора који комбинује дегустацију вина, гастрономију и опуштање. Како открива енолог..